Povećana medijska pokrivenost COVID-19 dovela je do toga da više pojedinaca preduzima preventivne mere kao što su pranje ruku, socijalno distanciranje i nošenje maski, pokazuje novo istraživanje Ekonomske škole u Stokholmu i Univerziteta Jenčeping. Ovo naglašava važnu ulogu koju tačno i blagovremeno izveštavanje igra u promovisanju mera javnog zdravlja tokom pandemije.
U nedavnom radnom dokumentu, istraživači Marcel Garc (Univerzitet Jončeping) i Maiting Zhuang (Stokholmski institut za ekonomiju tranzicije (SITE) na Stokholmskoj školi ekonomije) prikupili su jedinstveni skup podataka od 200.000 novinskih članaka o pandemiji COVID-19 iz Švedske – jedan od nekoliko zemalja koje nisu uvele obavezna blokada ili policijski čas, ali su se uglavnom oslanjale na dobrovoljno socijalno distanciranje.
Oni pokazuju da je pominjanje COVID-19 značajno smanjilo broj poseta radnim mestima i maloprodajnim i rekreativnim prostorima, dok je produžilo trajanje boravka u stambenim lokacijama. Uticaji su najveći kada su vesti o COVID-19 bile lokalno relevantnije, vidljivije i sadržale jednostavne i eksplicitne savete za javno zdravlje. Ovi rezultati imaju važne implikacije za dizajn budućih strategija javne komunikacije koje imaju za cilj podsticanje promene ponašanja.
„Pronašli smo malo dokaza o zamoru medija ili preferenciji mišljenja u odnosu na činjenično izveštavanje kada je u pitanju COVID-19 u Švedskoj“, kaže Maiting Zhuang, docent na SITE.
Iako je tokom pandemije bilo mnogo diskusija o dezinformacijama i pristrasnosti medija, istraživanje pokazuje pozitivan efekat lokalnih medija u smislu podsticanja dobrovoljnog pridržavanja mera javnog zdravlja. U širem smislu, studija dodaje važnu dimenziju političkoj raspravi o padu lokalnih vesti, mimo lokalne političke odgovornosti i učešća zajednice.
Istraživači su otkrili da lokalne vesti ostaju važan izvor lokalnih informacija i da su lično relevantne informacije važnije za promenu ponašanja. Nedostatak lokalnih medija od poverenja mogao bi negativno da utiče na poštovanje vladinih preporuka tokom krize, kao i na niz drugih kampanja, poput onih koje podstiču preuzimanje vakcina ili usvajanje ekološki prihvatljivijeg ponašanja.
