Na početku pandemije, kada su ljudi sa COVID-19 počeli da prijavljuju da su izgubili čulo mirisa, Zara Patel, dr. Profesor otorinolaringologije na Stanfordskoj medicini, Patel je godinama proučavala gubitak mirisa kao simptom virusnih infekcija.
„Mnogi virusi mogu da izazovu gubitak mirisa, tako da nas kao rinologe nije iznenadilo kada smo saznali da COVID-19 izaziva gubitak mirisa i ukusa. To se skoro očekivalo“, rekla je ona. Patel je takođe znao da stanje može trajati neko vreme i da je na raspolaganju nekoliko efikasnih tretmana.
Prema istraživanju Patel i njenih kolega iz 2022. godine, oko 15% ljudi koji su iskusili gubitak mirisa od COVID-19 nastavilo je da ima probleme šest meseci kasnije. To je otprilike 9 miliona ljudi u SAD, a broj raste. Mnogi koji prijavljuju gubitak mirisa takođe prijavljuju gubitak ukusa jer je miris tako glavna komponenta načina na koji doživljavamo hranu.
Sada je tim testirao novi tretman za dugotrajni gubitak mirisa povezan sa COVID-19 koristeći injekcije plazme bogate trombocitima dobijene iz sopstvene krvi pacijenta. U ispitivanju od 26 učesnika, oni koji su primili tretman imali su 12,5 puta veće šanse da će se poboljšati od pacijenata koji su primali placebo injekcije. Studija je objavljena 12. decembra na Međunarodnom forumu za alergiju i rinologiju.
Plazma bogata trombocitima je koncentrisani oblik plazme, tečni deo krvi, sa uklonjenim krvnim ćelijama i drugim komponentama krvi. Bogat je trombocitima i, što je najvažnije, faktorima rasta — jedinjenjima za koja se zna da pomažu u regeneraciji tkiva. Plazma bogata trombocitima navodno leči blagi artritis kada se ubrizgava u zglobove, smanjuje bore kada se koristi na licu, pa čak i vraća kosu kada se ubrizgava u kožu glave.
Patel je bila skeptična prema takvom leku za sve, ali nju je zaintrigirala studija koja je pokazala da su injekcije plazme bogate trombocitima bile efikasne kao i operacija u lečenju sindroma karpalnog tunela, koji je uzrokovan kompresijom i povredom nerva u zglobu. Znala je da je gubitak mirisa povezan sa COVID-19 takođe neurološki problem, u kojem dugotrajni efekti virusa sprečavaju nerve duboko u nosnoj šupljini da se pravilno regenerišu. Ovi nervi se povezuju sa mozgom i normalno se regenerišu svaka tri do četiri meseca.
„To je problem oštećenja nerava i regeneracije nerava sa kojim se bavimo“, rekla je ona. Zasluge: Univerzitet Stanford
Virus SARS-CoV-2 ne cilja direktno na nervne ćelije; napada podržavajuće ćelije poznate kao sustentakularne ćelije, koje imaju ACE-2 receptor koji virus koristi da inficira ćelije. Ove ćelije igraju ulogu u pravilnoj regeneraciji nerava, tako da uporna upala i oštećenje ovih ćelija mogu dovesti do dugoročnog gubitka funkcije.
Patel je već završila malu pilot studiju koja je demonstrirala bezbednost injekcija plazme bogate trombocitima u nosnu šupljinu kada je pandemija udarila, pa je svoje planove za veće ispitivanje usmerila na gubitak mirisa povezan sa COVID-19.
Svi učesnici su potvrdili ranije infekcije COVID-19 i uporni gubitak mirisa koji je trajao između 6 i 12 meseci. Takođe su morali da već isprobaju druge tretmane kao što su trening mirisa i ispiranje steroidima.
„Želeo sam da se uverim da bilo koja intervencija koju ću proučavati nije samo umesto ili ekvivalentna tretmanima koje već radimo, već ima i više od koristi“, rekla je Patel.
Polovina učesnika primala je injekcije plazme bogate trombocitima u tkivo duboko unutar njihove nosne šupljine svake dve nedelje tokom šest nedelja, dok je druga polovina primala placebo injekcije (fiziološkog rastvora) po istom rasporedu. Ni učesnici ni istraživači nisu znali ko je šta dobio.
Istraživači su procenili sposobnost mirisa pomoću standardnog olfaktornog testa poznatog kao Sniffin’ Sticks. Test uključuje niz mirisa, kako prijatnih (cveće) tako i strašnih (pokvarena jaja), a učesnici se boduju na osnovu njihove sposobnosti da identifikuju mirise, razlikuju mirise i odrede njihovu jačinu, za mogući rezultat od 48.
Kada su se istraživači prijavili sa učesnicima tri meseca nakon prve injekcije, oni u grupi sa plazmom bogatom trombocitima postigli su u proseku 6,25 poena više nego pre tretmana, što je bilo 3,67 poena više od placebo grupe. Najviše su dobili u svojoj sposobnosti da razlikuju različite mirise, poznatoj kao diskriminacija mirisa. Posle tri meseca, 57,1% grupe plazme bogate trombocitima pokazalo je klinički značajno poboljšanje, u poređenju sa samo 8,3% u placebo grupi.
Zanimljivo, kada su učesnici ocenili sopstvenu sposobnost mirisa, obe grupe su prijavile slično poboljšanje. Patel je rekao da su prethodne studije otkrile da se subjektivno poboljšanje ne poklapa uvek sa objektivnim poboljšanjem.
Poboljšanja u placebo grupi mogu delom biti posledica placebo efekta, rekao je Patel, ali bi takođe mogli da sugerišu da se neki spontani oporavak može desiti čak i nakon šest meseci.
COVID-19 je skrenuo pažnju na gubitak mirisa nakon virusa i možda više uvažavanja uloge koju miris igra u našem svakodnevnom životu, rekao je Patel. Iako ova studija nije procenila gubitak ukusa, oporavak mirisa bi verovatno takođe pomogao u oporavku ukusa.
„Ljudi mi sve vreme govore da nikada nisu shvatili koliko im je osećaj mirisa i ukusa važan i kvalitet života sve dok ga nisu izgubili“, rekla je ona. „Ljudi kažu: „Život mi je postao siv“.
Patel sada nudi injekcije plazme bogate trombocitima pacijentima van ispitivanja.
„Naši olfaktorni sistemi mogu biti otporni“, rekla je Patel. „Ali što pre izvršite neku vrstu definitivne intervencije, verovatno imate veće šanse za poboljšanje.“
