„Cena koju deca plaćaju zato što su bila tako dobra u oslobađanju od virusa na prvom mestu je ta što nemaju priliku da razviju ‘prilagodljivo’ pamćenje kako bi ih zaštitili drugi put kada su izloženi virusu“, kaže glavni autor profesor Tri Phan, šef laboratorije za intravitalnu mikroskopiju i ekspresiju gena (IMAGE) i ko-voditelj programa precizne imunologije u Garvanu.
„Pošto deca nisu bila izložena velikom broju virusa, njihov imuni sistem je još uvek ’naivan‘. I pošto ne razvijaju memorijske T ćelije, izloženi su riziku da se razbole kada se ponovo inficiraju. Sa svakom novom infektivnom epizodom kako stare, postoji rizik da njihove T ćelije postanu „iscrpljene“ i neefikasne, poput T ćelije kod starijih ljudi. Zbog toga mislimo da je važno vakcinisati decu“, kaže on.
Imuni sistem ima dva režima. Urođeni imuni sistem je prva linija odbrane, koja se sastoji od fizičkih barijera kao što su koža i mukozne površine koje blokiraju ulazak virusa. Takođe se sastoji od ćelija koje prave hemikalije da signaliziraju drugim ćelijama i odbiju viruse. Urođeni imuni sistem ne pravi razliku između jedne ili druge vrste virusa.
Drugu liniju odbrane čine B i T ćelije adaptivnog imunog sistema. Ove ćelije imaju specifične receptore koji mogu da prepoznaju i razlikuju različite delove virusa i generišu brz odgovor da ga neutrališu ili ograniče.
Novorođenčad počinje sa praznim listom imunog sistema, koji ima mnogo veći udeo naivnih T ćelija, otkrili su istraživači. Kako se kreću kroz detinjstvo u odraslo doba i postaju izloženi većem broju virusa, naivne T ćelije se zamenjuju memorijskim T ćelijama koje su zaključane da daju odgovore na viruse koje su ranije videli.
„Vremenom, kako dobijate infekcije, vaš imuni sistem postaje „obrazovaniji“, što vam omogućava da napravite brži imuni odgovor koji je usko usklađen sa virusima koji su vas ranije zarazili“, kaže vanredni profesor Filip Briton, pedijatrijski lekar za infektivne bolesti. dečju bolnicu u Vestmidu, i kliničko vođstvo u studiji. „Dečji imuni sistem prelazi sa oslanjanja uglavnom na urođeni sistem, na potrebu za adaptivnim sistemom kao rezervom kako rastu i ne mogu tako brzo da očiste viruse.
U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Clinical Immunologi, profesor Phan, vanredni profesor Britton i kolege su duboko zaronili kako bi istražili T ćelije i ćelijske imune odgovore male grupe dece i njihovih porodičnih kontakata u domaćinstvu koji su imali blage ili nikakve simptome od infekcija koronavirusom (SARS-CoV-2).
Istraživači su sekvencirali uzorke belih krvnih zrnaca za analizu T ćelija kod dece i odraslih u vreme akutne infekcije i mesec dana kasnije.
Pošto su proučavali porodične kontakte u domaćinstvu koji su bili zaraženi, istraživači su mogli da kontrolišu uticaj genetskih ili ekoloških uticaja na imuni odgovor.
Otkrili su da su deca imala mnogo različitih naivnih T ćelija za borbu protiv SARS-CoV-2 i da su imala slab odgovor T ćelija memorije na virus nakon što su se oporavljali, dok su odrasli imali malo naivnih T ćelija, ali su imali dobre reakcije T ćelija memorije nakon oporavka.
Zanimljivo je da nalazi ukazuju na to zašto starije odrasle osobe mogu imati neku vrstu imunološke preterane reakcije na SARS-CoV-2.
„Kada su odrasli prvi put zaraženi SARS-CoV-2, njihove memorijske T ćelije prepoznaju samo ono što su ranije videli—kao poznati deo koronavirusa koji se deli sa virusima obične prehlade“, kaže profesor Fan.
„Ovo može zaključati imuni sistem u pogrešno usmereni odgovor koji nije specifičan za SARS-CoV-2. To pruža priliku virusu da pobegne i nekontrolisano se razmnožava da izazove teže simptome dok se imuni sistem pojačava da pokuša da popravi Problem.
