Zaštita koju nudi vakcinacija protiv COVID-19 brže opada kod ljudi sa teškom gojaznošću nego kod onih normalne težine, otkrili su naučnici sa univerziteta u Kembridžu i Edinburgu. Studija sugeriše da će ljudima sa gojaznošću verovatno biti potrebne češće doze za povećanje imuniteta.
Klinička ispitivanja su pokazala da su vakcine protiv COVID-19 veoma efikasne u smanjenju simptoma, hospitalizacije i smrti uzrokovanih virusom, uključujući i ljude sa gojaznošću. Prethodne studije su sugerisale da nivoi antitela mogu biti niži kod vakcinisanih ljudi koji imaju gojaznost i da oni mogu ostati u većem riziku od teške bolesti nego kod vakcinisanih osoba sa normalnom težinom. Razlozi za to su, međutim, ostali nejasni.
Današnja studija, objavljena u časopisu Nature Medicine, pokazuje da sposobnost antitela da neutrališu virus brže opada kod vakcinisanih ljudi koji imaju gojaznost. Nalazi imaju važne implikacije na politike davanja prioriteta vakcinama širom sveta.
Tokom pandemije, veća je verovatnoća da će ljudi sa gojaznošću biti hospitalizovani, trebaju respiratori i umirati od COVID-19. U ovoj studiji, istraživači su pokušali da istraže koliko dve vakcine koje se najčešće koriste tokom vremena štite ljude sa gojaznošću u poređenju sa onima sa normalnom težinom.
Tim sa Univerziteta u Edinburgu, predvođen profesorom Sir Azizom Šeikom, posmatrao je podatke u realnom vremenu koji prate zdravlje 3,5 miliona ljudi u škotskoj populaciji kao deo studije EAVE II. Oni su posmatrali hospitalizaciju i smrtnost od COVID-19 kod odraslih koji su primili dve doze vakcine protiv COVID-19 (ili Pfizer-BioNTech BNT162b2 mRNA ili AstraZeneca ChAdOk1).
Otkrili su da ljudi sa teškom gojaznošću (BMI veći od 40 kg/m 2 ) imaju 76% veći rizik od teških ishoda COVID-19, u poređenju sa onima sa normalnim BMI. Skroman porast rizika je takođe primećen kod ljudi sa gojaznošću (30–39,9 kg/m 2 ), što pogađa četvrtinu populacije Ujedinjenog Kraljevstva, i onih koji su imali manju težinu. „Prodorne infekcije“ posle druge doze vakcine takođe su dovele do hospitalizacije i smrti ranije (od 10 nedelja) kod osoba sa teškom gojaznošću, a kod osoba sa gojaznošću (posle 15 nedelja), nego kod osoba sa normalnom telesnom težinom (posle 20 nedelja). ).
Profesor Sir Aziz Šeik je rekao: „Naši nalazi pokazuju da zaštita dobijena vakcinacijom protiv COVID-19 opada brže kod ljudi sa teškom gojaznošću nego kod onih sa normalnim indeksom telesne mase. Korišćenje velikih podataka kao što je EAVE II platforma u Škotskoj ima omogućilo nam je da generišemo važne i blagovremene uvide koji omogućavaju poboljšanja u isporuci rasporeda vakcina protiv COVID-19 u Velikoj Britaniji nakon pandemije.“
Tim Univerziteta u Kembridžu—koji su zajedno predvodili dr Džejms Taventiran, iz MRC Toksikološke jedinice i prof Sadaf Farooki sa Vellcome-MRC instituta za nauku o metabolizmu—proučavao je ljude sa teškom gojaznošću koji su pohađali bolnicu Adenbruk u Kembridžu i uporedio broj i funkciju imunih ćelija u njihovoj krvi u odnosu na ljude normalne težine.
Proučavali su ljude šest meseci nakon njihove druge doze vakcine, a zatim su posmatrali odgovor na treću „pojačavajuću“ dozu vakcine tokom vremena. Istraživači sa Kembridža su otkrili da šest meseci nakon druge doze vakcine, ljudi sa teškom gojaznošću imaju sličan nivo antitela na virus COVID-19 kao i oni sa normalnom težinom.
Ali sposobnost tih antitela da efikasno rade u borbi protiv virusa (poznata kao „kapacitet neutralizacije“) smanjena je kod ljudi sa gojaznošću. Utvrđeno je da 55 procenata pojedinaca sa teškom gojaznošću ima „kapacitet neutralizacije“ koji se ne može odrediti ili se ne može detektovati u poređenju sa 12% ljudi sa normalnim BMI.
„Ova studija dalje naglašava da gojaznost menja odgovor na vakcinu i takođe utiče na rizik od infekcije“, rekla je dr Agata van der Klaav sa Vellcome-MRC Instituta za nauku o metabolizmu i prvi autor rada. „Hitno moramo da shvatimo kako da obnovimo imunološku funkciju i minimiziramo ove zdravstvene rizike.“
Istraživači su otkrili da su antitela koja proizvode ljudi sa teškom gojaznošću bila manje efikasna u neutralisanju virusa SARS-CoV-2, potencijalno zato što antitela nisu bila u stanju da se vežu za virus istom snagom.
Kada je data treća (dopunska) doza vakcine protiv COVID-19, sposobnost antitela da neutrališu virus je obnovljena i kod grupa sa normalnom težinom i sa teškom gojaznošću. Ali istraživači su otkrili da je imunitet ponovo opao brže kod ljudi sa teškom gojaznošću, što ih dovodi u veći rizik od infekcije s vremenom.
Dr Džejms Taventiran, vođa grupe iz Jedinice za toksikologiju MRC u Kembridžu i ko-vodeći autor studije SCORPIO rekao je: „Obećavajuće je videti da dopunske vakcine vraćaju efikasnost antitela za ljude sa teškom gojaznošću, ali je zabrinjavajuće da se njihov nivo smanjuje brže, nakon samo 15 nedelja. To pokazuje da vakcine deluju i kod gojaznih, ali zaštita ne traje tako dugo.“
Profesor Sadaf Farooki sa Vellcome-MRC Instituta za nauku o metabolizmu i ko-vodeći autor studije SCORPIO rekao je: „Verovatno će biti potrebne češće doze da bi se održala zaštita od COVID-19 kod ljudi sa gojaznošću. Zbog visoke prevalencije gojaznosti širom sveta, ovo predstavlja veliki izazov za zdravstvene usluge.“
