Tim naučnika sa Univerziteta u Ženevi (UNIGE) i Univerzitetske bolnice u Ženevi (HUG) sproveo je detaljnu analizu podataka prikupljenih u kantonu Ženeva kako bi procenili efikasnost strategije praćenja kontakata u kontroli širenja virusa COVID-19. Rezultati, objavljeni u časopisu EuroSurveillance, ukazuju na važnost dodatnih mera i uzimanje u obzir specifičnosti svake bolesti u borbi protiv epidemija.
Istraživači su analizirali više od 140.000 slučajeva i 185.000 kontakata zabilježenih u kantonu Ženeva u periodu od juna 2020. do marta 2022. godine. Otkrili su da je oko 40% zaraženih osoba identifikovano putem praćenja kontakata. Međutim, efikasnost ove strategije varirala je u zavisnosti od različitih faktora, uključujući tip varijante virusa, tip stanovanja i socio-ekonomske karakteristike komšiluka.
„Efikasnost praćenja kontakata zavisi od karakteristika same bolesti, kao što su simptomi, zaraznost i način prenosa“, objašnjava Delfin Kurvoazije, docent na Katedri za medicinu Medicinskog fakulteta UNIGE i epidemiolog na HUG odeljenju.
Ova studija je takođe istakla ulogu socio-ekonomskih faktora u efikasnosti strategije praćenja kontakata. Na primer, veće zgrade i veći socio-ekonomski status naselja mogu uticati na manju verovatnoću prijavljivanja kontakata. Ovo ukazuje na važnost razumevanja društvenih faktora u razvoju zdravstvenih politika.
Osim toga, istraživači su naglasili potrebu za dodatnim merama koje uzimaju u obzir specifičnosti svake bolesti kako bi se efikasno kontrolisale epidemije. Praćenje kontakata samo po sebi možda nije dovoljno za suzbijanje prenosa virusa u određenim situacijama.
Ova studija pruža dragocen uvid u efikasnost strategije praćenja kontakata u kontekstu pandemije COVID-19 i ističe potrebu za sveobuhvatnim pristupom u borbi protiv epidemija.
