Malo kliničko ispitivanje Univerziteta u Bafalu otkrilo je da je pri malim dozama litijum aspartat neefikasan u lečenju umora i zamagljivanja mozga koji su često trajna karakteristika dugog COVID-a; međutim, dodatna studija za utvrđivanje doze pronašla je neke dokaze da veće doze mogu biti efikasne.
Objavljenu u JAMA Netvork Open 2. oktobra, studiju je vodio Thomas J. Guttuso, Jr., MD, profesor neurologije na Jacobs School of Medicine i Biomedical Sciences na UB i lekar sa UBMD Neurology.
„To je negativna studija sa pozitivnim zaokretom“, zaključuje Guttuso.
Pošto se veruje da dugi COVID potiče od hronične upale i da litijum ima poznata antiinflamatorna dejstva, Guttuso je preporučio njegovom pacijentu da pokuša sa niskom dozom litijuma za dugotrajne simptome COVID-a. Bio je iznenađen kada je ovaj pacijent prijavio skoro potpuno razrešenje umora i magle u mozgu u roku od nekoliko dana od uvođenja litijum aspartata u dozi od 5 miligrama dnevno.
Na osnovu ovog pojedinačnog slučaja, Guttuso se zainteresovao za litijum aspartat kao potencijalni tretman za dugotrajni COVID i preporučio ga drugim takvim pacijentima.
Prema Guttusu, devet od 10 pacijenata sa dugotrajnim COVID-om koje je lečio litijum aspartatom od 5–15 mg dnevno imalo je veoma dobru korist u smislu poboljšanja njihovog umora i simptoma magle u mozgu.
„Na osnovu tih devet pacijenata, imao sam velike nade da ćemo videti efekat ovog randomizovanog kontrolisanog ispitivanja“, kaže Guttuso. „Ali to je priroda istraživanja. Ponekad ste neprijatno iznenađeni.“
Nasumično kontrolisano ispitivanje nije pokazalo nikakvu korist od 10-15 miligrama litijum aspartata dnevno u poređenju sa pacijentima koji su primali placebo.
Nakon što je jedan pacijent iz studije naknadno povećao dozu litijum aspartata na 40 miligrama dnevno i doživeo značajno smanjenje umora i simptoma magle u mozgu, Guttuso je odlučio da zatim sprovede studiju za utvrđivanje doze koja je osmišljena da istraži da li veća doza litijum aspartata može biti efikasan.
Tri učesnika koji su završili studiju određivanja doze prijavili su veći pad umora i magle mozga sa višom dozom od 40-45 miligrama dnevno. Ovo je posebno važilo za dva pacijenta sa koncentracijom litijuma u krvi od 0,18 i 0,49 milimola po litru (mmol/L) u poređenju sa jednim pacijentom sa nivoom od 0,10 mmol/L koji je primetio delimična poboljšanja.
„Ovo je veoma mali broj pacijenata, tako da se ovi nalazi mogu posmatrati samo kao preliminarni“, kaže Guttuso. „Možda bi postizanje viših nivoa litijuma u krvi moglo poboljšati umor i maglu mozga tokom dugog COVID-a.
On napominje da je moguće da je randomizovano kontrolisano ispitivanje bilo neefikasno jer je korišćena doza litijum aspartata bila preniska.
„Poruka za poneti kući je da je veoma mala doza litijum aspartata, 10–15 miligrama dnevno, neefikasna u lečenju umora i magle mozga dugog COVID-a“, kaže Guttuso.
„Možda treba da uradimo još jedno randomizovano kontrolisano ispitivanje koje koristi veće doze litijum aspartata koje postižu nivoe litijuma u krvi od 0,18–0,50 mmol/L da bismo utvrdili da li bi mogli biti efikasni.
Procenjuje se da 17 miliona ljudi ima dugi COVID u SAD, a širom sveta taj broj se procenjuje na 65 miliona.
„Trenutno ne postoje terapije zasnovane na dokazima za dugi COVID“, kaže Guttuso. On se nada da će Nacionalni institut za zdravlje posmatrati litijum kao vredan proučavanja kroz ispitivanje sa većim dozama; NIH izdvaja dodatnih 500 miliona dolara za proučavanje dugih COVID terapija koje izgledaju obećavajuće.
Guttuso dodaje da ako naknadno randomizovano kontrolisano ispitivanje otkrije da su veće doze litijum aspartata efikasne, pacijenti sa dugotrajnim COVID-om bi i dalje morali da razgovaraju o njegovom uzimanju sa svojim zdravstvenim radnicima; pored toga, kaže on, ako počnu da ga uzimaju u većim dozama, treba pratiti nivoe litijuma u krvi.
