U priči o pandemiji koja se stalno razvija, dugi COVID – uporni efekti koji mogu da prate infekciju SARS-CoV-2 – je među izazovnijim zaokretima, koji istraživači tek počinju da shvataju kod odraslih.
A kod dece bi to mogla biti sasvim druga priča.
„To je veoma teška zbirka simptoma, bez jasnog pojedinačnog lečenja“, rekla je dr Sara de Feranti, pedijatrijski kardiolog u Bostonskoj dečijoj bolnici. „Mislim da je roditeljima posebno teško da pomognu svojoj deci u ovome, jer je teško shvatiti koji su simptomi povezani sa COVID-om u odnosu na druge bolesti, i zato što se dugi COVID kod dece razlikuje od dugog COVID-a kod odraslih.
Mnogo je pitanja o dugim uzrocima COVID-a i koliko je on uobičajen, a roditelji moraju da budu svesni i fizičkih i psiholoških aspekata. Ali jasno je da je to „pravi entitet“, rekla je dr Sučitra Rao, specijalista za zarazne bolesti u Dečjoj bolnici Kolorado u Aurori, i nešto od čega deca „mogu biti prilično oslabljena“.
Long COVID nosi nekoliko imena. Istraživači to mogu nazvati post-akutnim posledicama SARS-CoV-2, ili PASC. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti koriste „post-COVID uslove“ za širok spektar zdravstvenih posledica koje mogu biti prisutne četiri ili više nedelja nakon infekcije. Definicija Svetske zdravstvene organizacije usvojena u februaru kaže da „stanje posle COVID-19“ kod dece uključuje simptome koji su počeli u roku od tri meseca od COVID-19 i traju najmanje dva meseca.
Prema CDC-u, čini se da su deca posle COVID-a ređe pogođena uslovima nego odrasli, ali se procene uveliko razlikuju u tome koliko je problem čest.
„Rekao bih da u proseku posmatramo negde između 4% do 25% dece koja su imala infekciju SARS-CoV-2 i dalje imaju simptome dugog COVID-a“, rekao je Rao, koji je takođe vanredni profesor. na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kolorado. Međutim, „veoma je teško odgovoriti na to pitanje, samo zato što različite grupe ovo istražuju na malo različite načine, sa različitim definicijama“.
Rao je vodio studiju objavljenu prošlog avgusta u JAMA Pediatrics koja je koristila podatke od 659.286 dece širom SAD. Upoređujući one koji su bili pozitivni na COVID-19 sa onima koji nisu, studija je pokazala da je stopa dugog COVID-a nešto manja od 4%.
De Feranti, koji je takođe vanredni profesor pedijatrije na Harvardskoj medicinskoj školi, rekao je da je to verovatno razuman broj. Neke studije su možda precenile prevalenciju jer mnoga deca dugo razviju COVID bez vidljivih simptoma COVID-19, rekla je ona.
Slično tome, duga iskustva sa COVID-om razlikuju se od deteta do deteta, rekao je de Feranti. „Neki mogu imati više srčanih problema, a drugi su više neurološki ili gastrointestinalni.“
Američka akademija za pedijatriju kaže da dugi COVID može uključivati do 60 simptoma. A lista možda neće biti ista za decu i odrasle, rekao je Rao.
Obe grupe doživljavaju glavobolje, umor, „moždanu maglu“, poteškoće u koncentraciji i gubitak ukusa i mirisa, rekla je ona. „Ali takođe vidimo neke dodatne jedinstvene karakteristike kod dece.“
U radu njenog tima, osip na koži, dijareja, bol u stomaku i povraćanje „čini se da su malo češći kod dece“, koja se takođe oporavljaju brže od odraslih. Starija deca imaju veću verovatnoću da razviju sindrom posturalne ortostatske tahikardije, ili POTS, koji može izazvati lupanje srca i vrtoglavicu, rekla je ona.
Retko stanje koje se zove multisistemski inflamatorni sindrom kod dece ili MIS-C, koje utiče na više organa, može pratiti COVID-19. Istraživači bi to smatrali stanjem nakon COVID-a, rekao je Rao, iako je to takođe posebna bolest.
„Mislim da je to druga životinja“, rekao je de Feranti.
De Feranti, koji je pomogao u izradi uputstva za lečenje pedijatrijskog dugotrajnog COVID-a i koautor naučne izjave Američkog udruženja za srce iz 2022. o srčanim efektima koronavirusa kod dece i mladih odraslih, rekao je da dobar broj pacijenata sa dugotrajnim COVID-om nema prethodnih problema. to bi ih činilo ranjivim.
„Ovo su generalno zdrava deca koja dobiju virus, a zatim doživljavaju mnogo umora, netoleranciju na vežbanje ili neurološke simptome“, rekla je ona.
De Feranti je rekla da njeni pacijenti imaju iste simptome, kao što su bol u grudima ili kratak dah, koji bi naveli roditelje da potraže kardiologa pre ere COVID-19. Neki su zabrinuti zbog miokarditisa, retke upale srca koja može da prati infekciju COVID-19. (Takođe može da prati vakcinaciju, ali istraživanja su dosledno pokazala da je rizik od infekcije veći.)
Takva pitanja mogu biti ozbiljna, rekao je de Feranti, ali ne postoji uvek jasna veza sa COVID-19. „Iako deca sigurno mogu imati srčane simptome poput palpitacije, ne vidim navalu novih, značajnih, zastrašujućih problema sa koronarnim arterijama ili aritmija ili problema sa miokardom povezanim sa COVID-om.
Dekondicioniranje ili slabost zbog odsustva od aktivnosti može biti faktor za neke od mladih ljudi koje viđa, rekla je. „Svakako, kada omogućimo ljudima da se vrate u aktivnosti na organizovan način, čini se da će im biti bolje. Ali ne mislim da je to jedini faktor. Ne mislim da se loše ponašaju jer jednostavno nisu radili dosta. Ovde se dešava nešto što još nismo u potpunosti opisali.“
Problemi mentalnog zdravlja nakon COVID-a su „veoma česti“, kaže AAP. I opet, mnogi faktori mogu biti u igri.
„Svakako postoji veza između pacijenata koji dobiju COVID, a zatim imaju probleme sa mentalnim zdravljem, uključujući anksioznost i depresiju“, rekao je Rao. Ali može biti teško otkriti uzrok, „jer se sve dešava u kontekstu onoga što se dogodilo tokom pandemije“, uključujući zatvaranje škola i socijalnu izolaciju.
Anksioznost se, kako je rekla, pojavljuje drugačije kod dece nego kod odraslih. „Mnoga deca koja su viđena u dugim COVID klinikama žalila bi se na bol u grudima, ali nešto više u grudima — skoro kao bol u grlu, donji vrat, bol u gornjem delu grudi ili stezanje. A to bi moglo biti manifestacija anksioznosti“. Neki su imali probleme sa glasnim žicama, što takođe može biti povezano sa anksioznošću.
Fizički i mentalni problemi mogu da utiču na interakciju, zbog čega je de Feranti rekao da tretman za stanja posle COVID-a treba da uključi procenu simptoma mentalnog zdravlja.
Ona i Rao su se složili da je prvi stručnjak sa kojim roditelj treba da se konsultuje jeste pedijatar njihovog deteta.
„Ovo je nešto što može da se predstavi veoma široko, i to je nešto o čemu učimo više“, rekao je Rao. Početi od lekara primarne zdravstvene zaštite je „uvek dobra ideja da smislite sledeće korake kako biste isključili druge stvari koje možda nisu povezane sa dugim COVID-om“.
Porodični pedijatar takođe može pomoći u navigaciji nizom specijalista koji mogu da pogledaju određena pitanja i da se uvere da su svi na istoj strani, rekao je de Feranti.
Mnogi veliki zdravstveni centri imaju pedijatrijske dugotrajne COVID klinike. De Feranti je rekao da istraživački projekat RECOVER, podržan od strane Nacionalnog instituta za zdravlje, može usmeriti porodice ka kliničkim ispitivanjima koja proučavaju dugotrajan COVID.
Radi prevencije, oba doktora su se složila oko moći vakcina. „Vakcinacije su veoma efikasne u prevenciji COVID infekcija i teških COVID infekcija“, rekao je Rao. „To znači da će direktno smanjiti i rizik od dugog COVID-a.“
Za one koji se već bore sa bolešću, de Feranti savetuje upornost i strpljenje dok istraživači traže odgovore.
„Trenutno smo još uvek nekako novi u igri“, rekla je ona. „Još uvek učimo.“
