Osnovni mehanizmi dugog COVID-a još uvek nisu u potpunosti shvaćeni. Molekularne tragove za različite podgrupe dugog COVID-a sada je obezbedila istraživačka grupa na Univerzitetskoj medicini Hale.
Kada simptomi potraju: Nakon oporavka od infekcije COVID-19, mnogi ljudi pate od sekundarne bolesti koja se zove dugo COVID ili post-COVID sindrom. Istraživačka grupa na Univerzitetskoj medicini Hale otkrila je molekularne dokaze za različite duge podtipove COVID-a. Javljaju se obrasci koji bi mogli da obezbede potencijalni terapijski pristup.
Podaci sugerišu da različiti mehanizmi dovode do razvoja sindroma, uključujući „reprogramiranje“ imunih ćelija. Svi učesnici su regrutovani putem „DigiHero“, studije o digitalnom zdravstvenom istraživanju širom Nemačke koju je sprovela Univerzitetska medicina Hale. Rezultati su nedavno objavljeni u časopisu Journal of Medical Virologi.
U slučaju infekcije, određene imune ćelije, nazvane makrofagi, čine prvu liniju odbrane u imunološkom odgovoru tela. Oni su, zajedno sa svojim prekursorima, monocitima, važne ćelije urođenog imunog sistema. Oni igraju ključnu ulogu u aktiviranju i regulisanju imunološkog odgovora tako što luče imunološke faktore kao signalne molekule.
Istraživačka grupa iz Halea, koju predvodi profesorka Maša Binder, već je pokazala da je koncentracija tri od ovih imunoloških faktora povišena u krvi ljudi sa dugim simptomima COVID-a. Do sada nije bilo jasno u kojoj meri je narušeno lučenje ovih faktora i pretpostavljeno je da cirkulišući virusni ostaci u krvi tokom akutne faze COVID-19 mogu uticati na regulaciju ovih imunih ćelija.
„Naša studija se fokusirala na druge imunološke faktore koji promovišu upalu i fibrozu koju mogu lučiti monociti i makrofagi“, objašnjava dr Kristof Šultajs, vodeći autor studije i naučni saradnik Odeljenja za internu medicinu IV na Univerzitetskoj medicini Hale. „Pokazalo se da je oslobađanje ovih imunoloških faktora značajno disregulisano u dugom COVID-u. Naučnici su otkrili da se ovo „reprogramiranje“ dešava u dva različita molekularna obrasca.
Pored toga, ispitani su nivoi virusnog S1 spike proteina u krvi, koji virus COVID-19 koristi za inficiranje ćelija. Ovaj protein je primećen kod nekih učesnika studije nakon infekcije COVID-19, posebno kod onih sa dugotrajnim COVID-om. Međutim, ove krvne vrednosti nisu pokazale nikakvu korelaciju sa obrascima neregulisanog imunološkog odgovora, kao što se ranije pretpostavljalo. „Ovo je bio relevantan nalaz koji smo protumačili kao indikativno za različite podgrupe dugog COVID-a koji mogu biti rezultat divergentnih osnovnih mehanizama“, objašnjava Šultajs.
Takođe je vredno napomenuti da se čini da su otkriveni podtipovi nezavisni od simptoma dugotrajnih pacijenata sa COVID-om. „Klinički, dugi COVID je već dobro definisan. Sada moramo bolje razumeti mehanizme uključene u razvoj bolesti i povezati ih sa kliničkim karakteristikama“, objašnjava profesorka Maša Binder, šef istraživačke grupe i direktor Odeljenja za Interna medicina IV.
„Uspeli smo da identifikujemo nekoliko imunoloških faktora u krvi i podvučemo ulogu koju oni igraju u dugotrajnom COVID-u. Već postoje opcije lečenja za neke od ovih faktora kako bi se suprotstavili ovoj disregulaciji“, kaže Binder.
Objavljeni rezultati su se takođe oslanjali na studiju DigiHero (vvv.medizin.uni-halle.de/digihero). DigiHero je već ispitao hiljade ljudi širom Nemačke o zdravstvenim problemima putem digitalne platforme. „Pokrenuli smo dodatne potprojekte nakon što je pandemija počela. Kao rezultat toga, nekoliko stotina učesnika je regrutovano da odgovore na pitanja o njihovoj istoriji sa COVID-19 i da daju biouzorke svoje krvi za istraživače da ih proučavaju“, izvještava profesor Rafael Mikolajczik sa Instituta za medicinu Epidemiologija, biometrija i informatika na Univerzitetskoj medicini Hale.
