Izolacija tokom pandemije COVID-19 doveli su do eksponencijalnog porasta ulaganja u kriptovalute što je delimično bilo izazvano stresom društvene izolacije, otkrili su istraživači KUT-a.
Rezultati studije imaju velike implikacije na finansijske savetnike, trgovce i kreatore politike o tome kako da obuzdaju preterano preuzimanje rizika među izolovanim pojedincima.
Članak „Društvena izolacija i ponašanje u preuzimanju rizika: slučaj COVID-19 i kriptovalute“ objavljen je u Journal of Retailing and Consumer Services.
Dr Sajanti Lavan i profesor Bret Martin, sa KUT škole za oglašavanje, marketing i odnose sa javnošću, sa kolegama iz inostranstva, proučavali su interesovanje potrošača za kriptovalute tokom pandemije.
Dr Lavan je rekao da je tim razmatrao uticaj produžene prinudne društvene izolacije pandemije u kombinaciji sa ekonomskom nestabilnošću koja je dovela do preuzimanja rizika, posebno u ulaganju u kriptovalute.
„Na početku pandemije, u januaru 2020., tržišna kapitalizacija ovih onlajn valuta bila je oko 191 milijardu dolara, ali je do decembra 2020. porasla na 769 milijardi dolara“, rekao je dr Lavan.
„Ova promena je naglašena značajnim povećanjem cene bitkoina, koja je porasla za 700% od marta 2020. do marta 2021.
„Privlačenje ovih visokorizičnih investicija moglo bi biti povezano sa njihovim uočenim potencijalom za visoke prinose u vremenima ekonomske nestabilnosti i nestabilnosti tržišta.
„Još jedan faktor može biti sklonost ljudi da pokušaju da povrate određenu kontrolu u svojim životima i gravitiraju ka autonomnijim i naizgled osnažujućim aktivnostima, kao što je trgovina kriptovalutama.
„Imajući ovo na umu, naš cilj je bio da tražimo šire psihološke odgovore na društvenu izolaciju koja je katalizovala ove promene u donošenju odluka potrošača, posebno u usvajanju novih i potencijalno rizičnijih ponašanja.
„Prethodna istraživanja su utvrdila direktne efekte društvene izolacije na ponašanje koje preuzima rizik u situacijama bez kupovine, kao što je deljenje ličnih podataka na društvenim medijima, ali ovo je jedna od prvih studija koja ispituje rizično ponašanje prilikom kupovine.
Profesor Martin je rekao da su sproveli anketu u decembru 2022. tokom perioda izolacije u Australiji od 216 učesnika koji su ispitani da li su upoznati i upoznati sa kriptovalutama, ali koji nisu bili trenutni investitori.
„Fokusirajući se na potencijalne buduće investitore, imali smo za cilj da uhvatimo nepristrasne percepcije i uvid u odluke o ulaganju u kriptovalute“, rekao je profesor Martin.
„Naša anketa je nastojala da identifikuje kako tri psihološka konstrukta – percipirani stres, osećaj kontrole i neuroticizam – mogu da budu u osnovi odnosa između društvene izolacije i ponašanja koje preuzima rizik.
„Percipirani stres je lična interpretacija stresa u vezi sa situacijom u životu osobe za koju smatraju da je izvan njenih adaptivnih kapaciteta, dok osećaj kontrole odražava verovanje osobe u njenu sposobnost da utiče na događaje i ishode u svom životu.
„Neuroticizam je sklonost doživljavanju negativnih emocionalnih stanja kao što su anksioznost i impulsivnost.
„Naša analiza rezultata pokazala je da percipirani stres, a ne osećaj kontrole ili neuroticizma, igra ključnu ulogu u pokretanju rizičnih ponašanja tokom perioda društvene izolacije.
Profesor Martin je rekao da istraživači ne kritikuju kriptovalute.
„Da budemo jasni, moje nedavno objavljeno istraživanje pokazalo je kako proces ulaganja u kriptovalute može pozitivno uticati na živote ljudi.
„U ovom projektu smo pogledali efekat zatvaranja i preuzimanja rizika izazvanog izolacijom. Ovo istraživanje može pružiti uvid u razvoj boljih strategija podrške za ranjivu populaciju.“
Istraživački tim činili su dr Lavan, profesor Martin i profesor Veng Marc Lim i profesorka Linda Hollebeek sa Univerziteta Sunvai, Malezija.
