Kako bi trebalo da izgleda medicina budućnosti? Tim naučnika koji piše u Frontiers in Science izlaže smelu viziju za precizne pristupe razumevanju, prevenciji i lečenju bolesti, vođene revolucionarnim tehnologijama i novom interdisciplinarnom saradnjom između istraživača i drugih stručnjaka iz zdravstvenog sektora.
Autori — predvođeni prof. Mišelom Goldmanom, dobitnikom Blez Paskal medalje 2024. za njegov izuzetan doprinos imunologiji i inovacijama u zdravstvenoj zaštiti, i vodećim mikrobiologom prof. COVID-19, od strategija za radikalno brži razvoj vakcine do upotrebe velikih podataka i digitalne medicine.
„Pandemija COVID-19 će imati duboke, dugotrajne uticaje na predviđanje rizika, praksu medicine i menadžment zdravstvene zaštite“, rekao je Goldman, koji je predsednik i osnivač Instituta za interdisciplinarne inovacije u zdravstvu ( I3H) na Universite Libre de Brukelles i bivši izvršni direktor Inicijative za inovativne lekove (IMI).
„Pokazalo je važnost saradnje između sektora i disciplina za razvoj novih rešenja za velike pretnje po javno zdravlje, kao i moć veštačke inteligencije i digitalnih alata za unapređenje medicine.
Promena paradigme
Da bi prevazišao COVID-19, svet je morao da zauzme radikalno drugačiji pristup nezi – a naučnici su inovirali da se to dogodi. Istraživanja pokazuju da je 9% više članaka u vezi sa zdravljem objavljeno širom sveta nego što se očekivalo u periodu 2020–2022, što odražava potragu naučnika za alatima za rešavanje problema pandemije, što je na kraju prevazišlo lečenje zaraznih bolesti.
Pošto u početku nije bilo vakcina za kontrolu prenosa, bile su nam potrebne nefarmaceutske intervencije kao što su blokade, planirane korišćenjem matematičkog modeliranja velikih razmera. Video pozivi su omogućili pacijentima da razgovaraju sa lekarom bez rizika da zaraze virus, dok su uvidi iz velikih podataka korišćeni za identifikaciju ranjivih pacijenata i ciljane tretmane.
Goldman i njegove kolege kažu da su to inovacije u medicini – personalizovane, koristeći prednosti velikih podataka i nove tehnologije – koje treba da koristimo za dizajniranje budućnosti zdravstvene zaštite i javnog zdravlja.
„Personalizovana medicina pruža pravi tretman pravom pacijentu u pravo vreme“, rekao je Sansoneti. „To će zavisiti od detaljne karakterizacije genetske strukture obolele osobe i molekularnih mehanizama bolesti. Takođe će se uzeti u obzir način života i okruženje pacijenta.“
Sistemska medicina bi takođe mogla da omogući efikasniju negu: ona „koristi velike količine različitih vrsta podataka, prikupljenih kroz različite izvore, za generisanje visoko precizne dijagnoze, prognoze i terapijskih opcija“, objasnio je Sansoneti. Na primer, to bi moglo pomoći da se identifikuju već postojeći lekovi za koje se već zna da su bezbedni i koji se mogu brzo prenameniti za lečenje novih bolesti.
U međuvremenu, digitalno zdravlje može doneti lek pojedincu. Telehealth može olakšati pacijentima da se konsultuju sa medicinskim stručnjakom, dok nosivi monitori omogućavaju upravljanje nekim uslovima kod kuće, što je povezano sa boljim ishodima.
Međutim, naučnici naglašavaju da se mora uložiti mnogo posla da bi ova vizija postala stvarnost. Neophodni uslovi za ovaj lek budućnosti nisu podjednako dostupni širom sveta; na primer, na nekim mestima, tehnologija za digitalno zdravlje ili testovi neophodni za personalizovanu medicinu su manje dostupni. Da bi sistemska medicina funkcionisala efikasno i bezbedno, aplikacije AI moraju biti transparentnije i moraju se pažljivo upravljati kako bi se osigurala privatnost pacijenata i izbegla pristrasnost.
Takođe, hitno moramo da primenimo okvir za finansiranje i istraživanje koji podržava vrstu interdisciplinarnog rada koji je pokretao inovacije tokom pandemije. Goldman i kolege izlažu kako bi ovo moglo da izgleda i čime se prvo moramo pozabaviti. Najveći mogući izazovi budućnosti, otpornost na antibiotike i zoonoza koje prelaze sa životinja na ljude, moraće da se pozabave naučnicima i kliničarima iz mnogih disciplina koji rade zajedno. Moramo da omogućimo ovu saradnju sada, podsticanjem interdisciplinarnih studija i saradnje, kako bismo izgradili zdravstvenu zaštitu koja može da prevaziđe ove buduće izazove.
„Dok se krećemo kroz složenost post-COVID ere, moramo da negujemo multidisciplinarnu saradnju koja prevazilazi tradicionalne granice, obuhvatajući molekularne, kliničke i društvene determinante zdravlja“, zaključio je dr Đuzepe Remuci, direktor Istituto di Ricerche Farmacologiche Mario Negri i viši autor uredničkog komentara na članak.
„Ovaj vrlo blagovremen članak je izjava o namerama – svedočanstvo o otpornosti i prilagodljivosti nauke da se suoči sa predstojećim izazovima javnog zdravlja.“
