U studiji koja je nedavno objavljena u časopisu Alergija, istraživački tim MedUni Vienna pokazuje da COVID-19 dovodi do značajnih dugoročnih promena u imunološkom sistemu, čak iu blagim slučajevima. Nalazi bi mogli pomoći da se bolje razumeju dugoročne posledice infekcije SARS-CoV-2.
Kao deo studije, tim koji su predvodili prvi autori Bernhard Kratzer i Pia Gattinger i glavni istraživači Rudolf Valenta i Vinfrid Pikl (svi iz MedUni bečkog Centra za patofiziologiju, infektiologiju i imunologiju) ispitali su relevantne imunološke parametre kod 133 pacijenata koji su se oporavili od COVID-a-19 i 98 ispitanika bez infekcije.
Broj i sastav različitih imunih ćelija, kao i citokini i faktori rasta u krvi, koji imaju odlučujuću ulogu u regulaciji rasta ćelija, analizirani su kod oporavljenih pacijenata 10 nedelja i 10 meseci nakon inicijalne infekcije.
Pošto nijedna vakcina protiv COVID-19 nije bila dostupna tokom perioda posmatranja 2020. godine, svi učesnici su ostali nevakcinisani. Ovo je omogućilo autorima studije da istraže dugoročne efekte infekcije SARS-CoV-2 bez uticaja vakcina.
„Ne sasvim neočekivano, 10 nedelja nakon infekcije, pacijenti rekonvalescenti pokazali su jasne znake imunološke aktivacije svojih T i B ćelija, za razliku od zdravih subjekata u studiji“, izveštava Pikl. Pored toga, citokini i faktori rasta u krvi bili su tipični za ostatke akutnog inflamatornog procesa.
Poređenje sa uzorcima pacijenata dobijenim 10 meseci nakon bolesti COVID-19 otkrilo je za istraživače neočekivanu sliku. „Čak i nakon blage progresije bolesti, otkrili smo značajno smanjenje imunih ćelija u krvi“, kaže Pikl.
Pored toga, primećen je dobro poznati pad antitela specifičnih za SARS-CoV-2 i zapanjujuća promena u obrascima faktora rasta u krvi. Za rekonvalescente od COVID-19, to znači da njihov imuni sistem možda više ne odgovara optimalno na nove izazove. Ovo može pružiti objašnjenje za neke od uočenih posledica COVID-19, kao što je dugi COVID.
Prema istraživačima, dugoročne posledice COVID-19 verovatno su uzrokovane infekcijom i posledičnim dugotrajnim oštećenjem funkcije koštane srži, centralnog mesta proizvodnje imunih ćelija.
„Naši rezultati daju moguće objašnjenje da bi određene dugoročne posledice COVID-19 mogle biti povezane sa oštećenjem ćelijskog imunog sistema izazvanim SARS-CoV-2 i očigledno smanjenim sazrevanjem i/ili emigracijom imunih ćelija iz kostiju. srž“, tvrde Pikl i Valenta.
Ova hipoteza čini osnovu za dalja istraživanja kako bi se postiglo bolje razumevanje mehanizama koji leže u osnovi dugog COVID-a.
