COVID-19 se definiše kao respiratorna infekcija, ali efekti novog korona virusa sigurno nisu ograničeni samo na jedan organ.
Desetine nedavnih autopsija pokazuju uporne dokaze o SARS-CoV-2 u celom telu, uključujući pluća, srce, slezinu, bubrege, jetru, debelo crevo, grudni koš, mišiće, nerve, reproduktivni trakt, oko , i mozak.
U jednoj posebnoj obdukciji, ostaci novog koronavirusa pronađeni su u mozgu preminulog pacijenta 230 dana nakon što su prvi put počeli da pokazuju simptome.
„Naši podaci ukazuju da kod nekih pacijenata SARS-CoV-2 može izazvati sistemsku infekciju i opstati u telu mesecima“, zaključuju autori studije, koju su predvodili istraživači iz Nacionalnog instituta za zdravlje Sjedinjenih Država (NIH).
U prošlosti, obdukcije onih koji su zaraženi COVID-19 su pokazivali preliminarne znake širenja na više organa, sa genetskim ostacima virusa koji se pojavljuju u bezbroj tkiva, organa i tečnosti.
U julu 2020, dalje autopsije su pokazale dokaze krvnih ugrušaka u skoro svakom vitalnom organu onih koji su se zarazili COVID-19.
Novo istraživanje NIH-a sada ponavlja i potvrđuje ove rezultate detaljnije nego ikada ranije.
Istraživači sugerišu da su njihova najnovija otkrića najsveobuhvatnija analiza do sada o ćelijskoj perzistentnosti SARS-CoV-2 u ljudskom telu.
Studija je uključivala 44 autopsije, u kojima su istraživači pažljivo detektovali i kvantificirali nivo RNK-a sa SARS-CoV-2 na 85 lokacija i tečnosti. Ove genetske informacije ukazuju na to gde se virus mogao replicirati tokom života osobe.
Od obdukcija sprovedenih u aprilu 2020. do marta 2021., istraživači su otkrili da starije, nevakcinisane osobe koje su umrle od COVID-19 pokazuju obilne znake replikacije SARS-CoV-2 na ukupno 79 lokacija i telesnih tečnosti.
Štaviše, neke od promena su bile očigledne u roku od dve nedelje nakon što su simptomi počeli da se pojavljuju.
Zanimljivo, dok su pluća pokazala najviše zapaljenja i povreda, mozak i drugi organi nisu često pokazivali značajne promene tkiva „uprkos značajnom virusnom opterećenju“.
Autori nisu sigurni zašto je to tako. Može biti, na primer, da ljudski imuni sistem nije tako dobar u ciljanju na ove druge lokacije u poređenju sa plućima.
U kasnijim fazama oporavka od COVID-19, istraživači su pronašli dokaze da su pluća manje zaražena nego što su bila u početku, dok druge lokacije nisu pokazale ni približno toliko poboljšanja.
„Naši rezultati pokazuju da iako je najveći teret SARS-CoV-2 u respiratornim tkivima, virus može da se širi po celom telu“, zaključuju istraživači.
Kako se virus širi tako daleko je još jedna misterija koju treba rešiti. Autopsije u trenutnoj studiji nisu često pokazale ostatke virusa koji se mogu otkriti u krvnoj plazmi, što sugeriše da bi patogen mogao da putuje unaokolo na druge načine.
Razumevanje načina na koji se SARS-CoV-2 širi i opstaje u ljudskom telu moglo bi da otkrije mnogo o tome zašto neki pacijenti pate od dugotrajnog COVID-19.
Studija NIH-a nije posebno eksperimentisala sa dugim pacijentima sa COVID-om, ali rezultati su relevantni za moguće planove lečenja.
Antivirusni lekovi, kao što je Paklovid, na primer, mogu pomoći ljudskom imunološkom sistemu da očisti virusne ćelije iz tkiva, organa i tečnosti do kojih bi inače bilo teško doći.
Možda, zauzvrat, to može pomoći u smanjenju dugotrajnih simptoma.
„Nadamo se da ćemo ponoviti podatke o postojanosti virusa i proučiti vezu sa dugim COVID-om“, kaže jedan od autora, Stiven Hjuit, sa Nacionalnog instituta za rak.
„Za manje od godinu dana imamo oko 85 slučajeva i radimo na proširenju ovih napora.“
