Nova studija istraživača sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vejk Forest pruža uvid u to kako su američki mediji tokom prvih dana pandemije COVID-19 izveštavali o tri nedokazana terapijska sredstva: hidroksihlorokinu, remdesiviru i rekonvalescentnoj plazmi. Nalazi studije, objavljeni u JMIR Infodemiologiji, otkrivaju značajne probleme u načinu na koji su mediji prikazivali naučne dokaze i neizvesnost oko ovih tretmana.
Istraživački tim analizirao je 479 novinskih izveštaja o ovim terapijama objavljenih ili emitovanih između 1. januara i 30. jula 2020. godine. Ova tri proizvoda su bila u centru medijske pažnje tokom početnih faza pandemije, dok su bila predmet istraživanja u kliničkim studijama u SAD-u.
Dr. Zubin Master, vanredni profesor društvenih nauka i zdravstvene politike na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vejk Forest, ističe da je novinarima bilo izuzetno teško da obaveste javnost u vreme kada je pandemija bila nova i još uvek nije bilo dokazanih terapeutika ili vakcina. „Ovaj period predstavlja idealnu studiju slučaja za ispitivanje kako mediji prikazuju naučne dokaze,“ rekao je Master.
Ključni nalazi studije uključuju:
- Naučni dokazi: Iako je 67% izveštaja uključivalo naučne dokaze, samo 24% tih izveštaja pominjalo je naučne publikacije ili časopise.
- Izvori autoriteta: Savezne ili državne vlade sa naučnom ekspertizom bile su najčešće imenovane kao izvori za remdesivir (35%). Za rekonvalescentnu plazmu, stručnjaci poput lekara ili naučnika su često citirani (38%). Nasuprot tome, 79% tvrdnji o bezbednosti i efikasnosti hidroksihlorokina dolazilo je od poznatih ličnosti i političara.
- Naučna neizvesnost: Naučna ograničenja su retko spominjana u naslovima i glavnim paragrafima, a još ređe u okviru izveštaja.
Master naglašava da je važno da mediji ne iznose iskrivljeno razumevanje naučnih dokaza, posebno u vreme neizvesnosti i straha. Novinari su često izbegavali razgovor o naučnoj neizvesnosti kako bi izbegli negativne reakcije publike, dok su naučnici možda oklevali da izraze nesigurnost iz straha da će izgubiti interesovanje medija.
Prema Američkom institutu za štampu, samo 40% javnosti čita članke izvan naslova ili glavnih pasusa. „Od ključnog je značaja, posebno kod kontroverznih naučnih tema, da su dokazi i nesigurnost istaknutiji,“ rekao je Master.
Autori studije naglašavaju da priznavanje ograničenja i prikazivanje nauke kao procesa koji se stalno menja može pomoći u izgradnji poverenja tokom budućih vanrednih situacija u javnom zdravlju. Razumevanje kako se nauka razvija i zašto se preporuke za javno zdravlje menjaju može doprineti boljoj informisanosti i poverenju u budućnosti.
