Nova studija je pokazala da su vakcinacija i brzo zatvaranje najefikasnije strategije za minimiziranje širenja COVID-19 u zatvorima. Međutim, potrebna je kombinacija drugih mera da bi se zaustavilo širenje bolesti u ograničenom okruženju.
Ljudi u zatvoru su veoma podložni zaraznim bolestima, sa velikim izbijanjem COVID-19 širom sveta na vrhuncu pandemije. Neizbežni bliski kontakti, neproporcionalno opterećenje pratećih bolesti i visok rizik od širenja infekcije u zajednici preko radnika i posetilaca znače da se ova okruženja moraju dati prioritet u odgovorima javnog zdravlja na epidemije virusa.
Tim naučnika je razvio model prenosa zasnovan na veštačkoj inteligenciji (AI) koji može sa velikom preciznošću predvideti stope zaraze u zatvoru. Uključujući podatke iz stvarnog sveta iz svakog objekta u zatvorskom sistemu NSV, nova otkrića dodaju težinu trenutnim teorijskim modelima.
Rad je objavljen u časopisu PLOS ONE .
Vodeći autor studije, dr Nil Bretanja sa Univerziteta Južne Australije, kaže da model pokazuje da, iako je vakcinacija bila ključna u smanjenju širenja virusa, bile su neophodne dodatne mere da se bolest zaustavi.
„Najefikasnije strategije bile su kombinacija vakcinacije i brzog zatvaranja centara nakon otkrivanja infekcije, što je smanjilo veličinu epidemije za 62–73%“, kaže dr Bretanja. „Druge mere koje su smanjile širenje virusa uključivale su karantin zatvorenika po ulasku, izolovanje dokazanih ili sumnjivih slučajeva i korišćenje lične zaštitne opreme kao što su maske.
Dr Bretanja kaže da su se matematički modeli naširoko koristili za informisanje zdravstvene politike tokom pandemije COVID-19. Međutim, generalno su im nedostajali podaci iz stvarnog sveta koji bi potvrdili njihovu tačnost. U okviru zatvorskog sistema, prethodno modeliranje se fokusiralo na pojedinačne zatvore.
„Naše modeliranje je uključilo podatke iz celog zatvorskog sistema Novog Južnog Velsa, koji se sastoji od 33 centra, 13.458 zatvorenika i 7.487 radnika. Njegova tačnost je potvrđena velikom delta izbijanjem u avgustu–septembru 2021., gde je predviđao veoma slične stope slučajeva onim što se dogodilo“, dr. Bretana kaže.
„Pandemija COVID-19 pokazala je važnost planiranja javnog zdravlja za efikasno ublažavanje širenja bolesti. Ova studija takođe pokazuje da je saradnja sa vladinim agencijama važna za donošenje odluka o politikama zasnovanim na dokazima. Naše nalaze je koristila Corrective Services NSV kao osnova za njihove protokole intervencije, model se takođe može proširiti na nove varijante COVID-19, kao i na druge slične prenosive respiratorne patogene – pomažući nam da se pripremimo za buduće epidemije kao što je ptičji grip, H5N1.
