VAŠINGTON – Federalne rezerve će morati da nastave da povećavaju referentnu kamatnu stopu do tačke koja podiže nezaposlenost i smanjuje inflaciju sa neobično visokog nivoa, izjavila su dva zvaničnika u odvojenim komentarima u ponedeljak, prenosi Asošijejted pres.
Suzan Kolins, nova predsednica Banke federalnih rezervi u Bostonu, podržala je projekcije Fed-a objavljene prošle nedelje koje su signalizirale da će njegova referentna kamatna stopa porasti na 4,6 odsto do sledeće godine, što je naglo u odnosu na sadašnjih oko 3,1 odsto.
Smanjenje inflacije će „zahtevati sporiji rast zaposlenosti i nešto višu stopu nezaposlenosti“, rekao je Kolins u govoru u Privrednoj komori Velikog Bostona.
Kasnije u ponedeljak, predsednica Fed-a Klivlenda Loreta Mester rekla je da će kratkoročna stopa FED-a morati da ostane viša duže nego što se ranije očekivalo, bez obzira na neizvesnosti oko ekonomije, kao što je ruska invazija na Ukrajinu i tekuće poteškoće u lancu snabdevanja.
„Kada postoji mnogo neizvesnosti, za kreatore politike može biti bolje da se ponašaju agresivnije, jer agresivne akcije i preventivne mere mogu sprečiti da se dogode najgori slučajevi“, rekla je ona.
Mester je takođe rekla da očekuje da će veće kamate povećati nezaposlenost, ali se nije složila sa prognozom Bank of America da će stopa nezaposlenosti porasti na 5,5%.
„Očekujem da će stopa nezaposlenosti rasti, ali ne u toj meri“, rekla je ona.
Komentari oba zvaničnika dodali su tekuću debatu o tome koliko će porast stope Federalnih rezervi – najbrži u više od 40 godina – naštetiti ekonomiji. Podižući svoju referentnu stopu, Fed povećava troškove širokog spektra potrošačkih i poslovnih kredita, uključujući hipoteke, auto kredite i kreditne kartice.
Kolins je rekao da je, iako raste zabrinutost zbog recesije, „cilj skromnijeg usporavanja, iako izazovan, dostižan“.
Takođe u ponedeljak, akcije su pale peti dan zaredom, a dugoročne kamatne stope su porasle usred sve većeg straha od globalne recesije. Prinos na 10-godišnji trezor, koji utiče na stope hipoteka, skočio je na 3,89% sa 3,69%.
Zvaničnici FED-a se nadaju da će njihova povećanja stopa postići „meko sletanje“ usporavanjem potrošačke i poslovne potrošnje dovoljno da smanje inflaciju, ali ne toliko da izazove recesiju.
Ipak, mnogi ekonomisti su sve skeptičniji da je takav ishod verovatan. Fed je podigao svoju ključnu stopu na raspon od 3% do 3,25%, što je najviše u poslednjih 14 godina, iako je američka ekonomija već usporila. To bi moglo izazvati recesiju u SAD sledeće godine, strahuju ekonomisti.
U sesiji pitanja i odgovora nakon njenog govora, Kolinsova je takođe rekla da je inflacija, koja je u junu dostigla 9,1 odsto u odnosu na godinu dana ranije i od tada je pala na 8,3 odsto, „možda možda dostigla vrhunac“.
Ali Mester je rekla da nije videla takve znake.
„Pre nego što zaključim da je inflacija čak dostigla vrhunac, moraću da vidim nekoliko meseci pada čitanja“, rekla je ona.
Na prošlonedeljnom sastanku o politici, Fed je treći put zaredom podigao svoju kratkoročnu stopu za tri četvrtine poena. Šetnje su obično skromnije četvrtine poena. Predsednik Fed-a Džerom Pauel, na konferenciji za novinare nakon sastanka, rekao je da će se „šanse za meko sletanje verovatno smanjiti” pošto Fed stalno povećava troškove zaduživanja.
„Niko ne zna da li će ovaj proces dovesti do recesije ili, ako jeste, koliko bi ta recesija bila značajna“, rekao je Pauel.
Jedan od izazova za Fed je to što je prošle nedelje takođe objavio svoje kvartalne ekonomske i projekcije kamatnih stopa. Oni su pokazali da kreatori politike Fed-a očekuju da će nezaposlenost dostići 4,4% do kraja sledeće godine, u odnosu na trenutnih 3,7%.
Prema pravilu koje je otkrila ekonomistkinja Klaudija Sam, svaki put kada je od Drugog svetskog rata nezaposlenost porasla za pola procentnog poena tokom nekoliko meseci, usledila je recesija.
Kolins je jedan od 12 članova Fed-ovog odbora za kreiranje politike sa pravom glasa i prva je crnka koja je bila predsednica regionalne banke Fed-a. Položila je zakletvu 1. jula. Kolins je ranije obavljala funkciju prorektora i izvršnog potpredsednika na Univerzitetu u Mičigenu i bila je u upravnom odboru čikaškog Fed-a.
Predsednik FED-a Atlante Bostik, u intervjuu u nedelju za „Face the Nation” na CBS Nevs-u, takođe je rekao da „treba da usporimo” da bismo inflaciju stavili pod kontrolu.
„Ali mislim da ćemo u Federalnim rezervama učiniti sve što možemo da izbegnemo dubok, dubok bol“, dodao je on.
