CIA je u subotu otkrila model sigurne kuće korišćen za informisanje predsednika Džoa Bajdena o tome gde se nalazi vođa Al Kaide Ajman al Zavahri pre nego što ga je ubila u napadu dronom u Avganistanu, preneo je Asošijejted pres.
Ubrzo nakon al-Zavahrijeve smrti, zvaničnici Bele kuće objavili su fotografiju na kojoj se vidi kako Bajden razgovara sa direktorom CIA Vilijamom Bernsom sa zatvorenom drvenom kutijom na stolu ispred njih. Sada je sadržaj kutije – model koji prikazuje kuću sa belim zidovima sa najmanje pet spratova i tri delimično zatamnjena balkona – izložen u CIA muzeju u sedištu agencije u Virdžiniji.
Muzej je zatvoren za javnost i pristup je uglavnom ograničen na zaposlene i goste agencije. CIA je dozvolila novinarima da obiđu muzej, koji je nedavno renoviran na vreme za 75. godišnjicu agencije, kao deo šireg napora da se prikaže njena istorija i dostignuća.
Većini eksponata su bile potrebne godine ili decenije da se skine tajnost. Model kuće Al-Zavahri je redak artefakt koji su obaveštajci koristili samo nekoliko nedelja pre toga.
Al-Zavahri je ubijen krajem jula, skoro godinu dana nakon povlačenja SAD iz Avganistana čime je okončan dvodecenijski rat u kojem je CIA imala centralnu ulogu. Agencija je poslala prve američke snage dve nedelje nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine. Dve decenije kasnije, izvukla je obaveštajnu imovinu i pomogla u haotičnoj evakuaciji hiljada Amerikanaca i avganistanskih saveznika.
Bajdenova administracija je saopštila da napad pokazuje da zadržava ono što naziva „preko horizonta“ kapaciteta za borbu protiv terorizma u Avganistanu. Protivnici administracije i neki analitičari postavljaju pitanje da li prisustvo al-Zavahrija u naselju Kabul ukazuje na to da ekstremističke grupe poput Al Kaide ili Islamske države jačaju pod talibanima, koji sada vladaju zemljom.
Štrajk je bio posebno značajan za CIA-u, koja je izgubila sedam zaposlenih u pokušaju da pronađe al-Zavahrija, ključnog zaverenika napada 11. septembra, koji je tada bio zamenik u komandi Al Kaide.
Oni su ubijeni kada je jordanski lekar koji se pretvarao da ima informacije o al-Zavahriju izveo samoubilački bombaški napad 2009. u bazi u Hostu u Avganistanu. Doktor je radio za Al Kaidu.
U blizini modela al-Zavahrijeve kuće izloženo je sedam zvezda u čast zaposlenih u CIA-i ubijenim u Hostu. Zvezde su ranije bile deo memorijala u Avganistanu koji je oboren kada su se SAD povukle.
Ostali novootkriveni artefakti uključuju konceptualne crteže za lažni film napravljen kao deo operacije spasavanja američkih diplomata iz Irana 1980. godine, tema filma „Argo“ iz 2012. sa Benom Aflekom u glavnoj ulozi. Tu su i uniforme posade i drugi predmeti sa Glomar Ekplorera, broda koji je izgradio Hauard Hjuz i koji je služio kao pokriće za misiju iz 1970-ih da izroni potopljenu sovjetsku podmornicu koja je nosila balističke rakete sa nuklearnim oružjem. (Priča na naslovnoj strani Los Anđeles Tajmsa koja razotkriva operaciju reprodukovana je na obližnjem zidu muzeja.)
Muzej takođe uključuje neke informacije o mračnijim trenucima agencije, uključujući njenu ulogu u na kraju lažnim tvrdnjama da je Irak imao oružje za masovno uništenje pre invazije SAD 2003, kao i otkrivanje i pogubljenje nekoliko ključnih špijuna koje su SAD imale u Sovjetski Savez.
Janelle Neises, zamenica direktora muzeja, kaže da je šala agencije o kolekciji da je za većinu ljudi to „najveći muzej koji nikada nećete videti“.
CIA želi da iskoristi svoju istoriju da bi se više angažovala sa javnošću, iako u uskim uslovima koji se mogu očekivati od obaveštajne službe. Broj godišnjih posetilaca muzeja, na primer, je klasifikovan. Među poznatim gostima su američki poslanici, službenici drugih agencija za sprovođenje zakona i obaveštajnih službi, kao i strani zvaničnici.
Ali zaposleni u CIA-i objavljuju na društvenim mrežama neke od oko 600 muzejskih eksponata. Agencija je takođe nedavno pokrenula podkast sa Bernsom, direktorom CIA, kao prvim gostom.
Primarni cilj muzeja je da učvrsti lekcije iz uspeha i neuspeha agencije za trenutnu radnu snagu, rekao je Neises. Neki veterani CIA-e koji su služili u misijama prikazanim u muzeju donirali su artefakte kolekciji. Ali agencija sada zapošljava policajce u dvadesetim godinama koji su premladi da se sete napada 11. septembra 2001. godine.
„Ideja je ovde dok idete na ručak ili dok idete na sastanak, otići 10 minuta ranije, otići 20 minuta ranije i samo odvojiti vreme da pogledate jedan odeljak i zaista naučite o svojoj istoriji,“ Neises je rekao.
