LONDON – Dan nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin naredio delimičnu mobilizaciju kako bi se pojačale armije koje se bore u Ukrajini, zvaničnici su stigli u kuću Aleksandra Bezdorožnog sa nacrtima u kojima mu je naređeno da se pojavi na službi. Ali zvali su mrtvog čoveka.
Bezdorožni, koji je patio od hronične upale pluća, preminuo je u 40. godini u decembru 2020. godine, na vrhuncu pandemije COVID-19, dok je bio na respiratoru u bolnici u svom sibirskom rodnom gradu Ulan-Udeu, severno od Mongolije, njegov sestra Natalija Semjonova rekla je Rojtersu.
„Boli me što ga se država setila tek nakon što je umro“, rekla je Semjonova, profesionalni muzičar i aktivista u Ulan Udeu, za Rojters, prepričavajući poziv za svog brata.
„Bio je invalid i nikada nije služio vojsku.“
U Burjatiji, uglavnom ruralnom regionu koji se obavija oko južne obale jezera Bajkal, mobilizacija je dovela do regrutacije nekih muškaraca bez obzira na njihovu starost, vojni dosije ili istoriju bolesti, prema intervjuima sa lokalnim stanovnicima, aktivistima za ljudska prava, pa čak i izjavama lokalnih zvaničnika.
Aktivisti za prava Burjata sumnjaju da teret mobilizacije – i samog rata – pada na siromašne regione etničkih manjina kako bi izbegli izazivanje narodnog gneva u glavnom gradu Moskvi, koji je udaljen 6.000 km.
Putin uvek podvlači da je Rusija, u kojoj su stotine etničkih grupa vekovima živele pored većinskog slovenskog stanovništva, multietnička država i da su vojnici bilo koje nacionalnosti heroji ako se bore za Rusiju.
Ubrzo nakon što je Putin najavio mobilizaciju u sredu, ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da to nije za sve građane, već samo za vojne rezerviste koji su prethodno služili u ruskoj vojsci i imaju borbeno iskustvo ili specijalizovane vojne veštine.
Međutim, negodovanje zbog mobilizacije u Burjatiji bilo je takvo da je guverner Aleksej Cidanov u petak izdao saopštenje u kojem je pojašnjavao da neće biti mobilisani oni koji nisu služili vojsku ili koji su imali zdravstveno izuzeće, iako je priznao da su neki nacrti obaveštenja bili dato takvim ljudima.
Cidanov je na Telegramu napisao: „Od jutros je 70 takvih ljudi koji su dobili pozive poslato kući, kako sa sabirnih mesta, tako i iz vojnih jedinica.
Ako je došlo do grešaka, rekao je, ljudi treba da „jednostavno obaveste predstavnike vojnog registra na sabirnom mestu, uz prateću dokumentaciju“.
Kancelarija za izradu nacrta u Ulan-Udeu i Ministarstvo odbrane u Moskvi nisu odgovorili na zahtev za komentar situacije.
„Nema ništa delimično u vezi sa mobilizacijom u Burjatiji“, rekla je Aleksandra Garmažapova, predsednica Fondacije Slobodna Burjatija, organizacije koja pruža pravnu pomoć mobilisanim. „Odvode sve.
Njena fondacija prikupila je stotine apela za pomoć od stanovnika čiji su rođaci dobili papire za mobilizaciju. Mnogi od njih su imali više od 40 godina i zdravstveno stanje koje bi trebalo da ih diskvalifikuje iz službe, rekla je ona.
Između 4.000 i 5.000 stanovnika regiona je regrutovano u prvoj noći regrutacije, procenila je Garmažapova. Ona je rekla da su u mnogim slučajevima zvaničnici slali pozive tokom noći.
Nezavisni sajt za vesti Ludi Baikala (Ljudi Bajkalskog jezera) izračunao je da će verovatno biti mobilisano između 6.000 i 7.000 ljudi, od ukupne populacije od 978.000.
Jedan stanovnik sela Orongoi u Burjatiji, čije je stanovništvo 2010. bilo 1.700, rekao je Rojtersu da je mobilisano 106 muškaraca iz sela. Ta osoba je odbila da bude identifikovana.
Rojters nije mogao da proveri broj regrutovanih u selu, niti u širem regionu.
Prema Garmažapovoj, širok krug mobilizacije u Burjatiji, gde oko trećine stanovništva čine etnički Burjati, uglavnom budistički narod koji je blisko povezan sa Mongolcima, nameran je politički izbor lokalnih vlasti koje žele da udovolje Kremlju.
„Federalni centar pokušava da ne dira Sankt Peterburg i Moskvu, jer u Moskvi možete imati proteste protiv Kremlja“, rekla je ona.
Prema javno dostupnim podacima o vojnim žrtvama koje je prikupio ruski istraživački medij iStories, Burjatija i severnokavkaski region Dagestana, koji su siromašniji od proseka i imaju veliku neetničku rusku populaciju, pretrpeli su najveću stopu žrtava otkako je Kremlj naredio trupe u Ukrajinu 24. februara, sa 259 i 277 mrtvih vojnika.
Moskva je pretrpela samo 10 smrtnih slučajeva, navodi iStories.
Ministarstvo odbrane, koje je u sredu saopštilo da je skoro 6.000 ruskih vojnika ubijeno od 24. februara, nije objavilo regionalne podatke o žrtvama.
Prema Garmažapovoj, neki meštani Burjatija odgovorili su na pretnju propuhom pokušajem da pređu u susednu Mongoliju, gde Rusi mogu da ostanu 30 dana bez vize. Snimci na društvenim mrežama u četvrtak, koje Rojters nije uspeo da proveri, pokazuju duge repove na prelazima na udaljenoj granici.
Drugi više vole da rizikuju kod kuće.
Nastja, 21-godišnja studentica iz Ulan-Udea koja je tražila da se njeno prezime ne preziva, pokazala je Rojtersu fotografiju nacrta dokumenata dostavljenih u četvrtak njenom ocu, 45-godišnjem novinaru koji nikada nije služio vojsku. račun njegove kratkovidosti.
Nastja, jedino dete, rekla je da su se ona i njen otac, njen jedini preostali roditelj, složili da će on ignorisati poziv, rizikujući potencijalnu novčanu kaznu, dok angažuju advokata da pokušaju da obezbede izuzeće.
„Odlučili smo da rizikujemo“, rekla je. „Ne želim da izgubim oca.“