UJEDINjENE NACIJE – Premijer Šahbaz Šarif apelovao je na miran završetak spora oko Kašmira i žalio zbog regionalne nestabilnosti, pozivajući se na višegodišnje teme pakistanskih obraćanja u UN nakon što je prvu polovinu svog govora u petak posvetio pustošenju nedavnih poplava, prenosi Asošijejted pres.
Razaranja izazvana poplavama, koju je Šarif opisao biblijskim terminima, znači da je Pakistan dužan da „osigura brz ekonomski rast i izvuče milione iz siromaštva i gladi“, rekao je on.
Ali da bi to uradio, rekao je Šarif, Pakistanu je potrebno „stabilno spoljno okruženje“ — to znači mir u Južnoj Aziji, za koji je rekao da zavisi od rešenja višedecenijskog spora oko Džamua i Kašmira.
„U srcu ovog dugogodišnjeg spora leži poricanje neotuđivog prava naroda Kašmira na samoopredeljenje“, rekao je Šarif, navodeći ono što je nazvao „nemilosrdnom kampanjom represije“ u Indiji i „serijskom brutalizacijom“ Kašmira.
Kašmir je podeljen između Indije i Pakistana i na njega polažu pravo od kako su osvojili nezavisnost od Britanskog carstva pre 75 godina.
Šarif je optužio Indiju za sopstvene kolonijalne ambicije pokušavajući da promeni demografiju Kašmira sa većinskog muslimana na većinsko hindu. Dok je opisao islamofobiju kao „globalni fenomen“, on je posebno optužio indijsku hindu nacionalističku vladu da se angažuje u „najgoroj manifestaciji islamofobije“.
Indija — koja je rekla da je Kašmir interna stvar i pitanje reda i zakona — trebalo bi da govori na Generalnoj skupštini u subotu. Grupe za ljudska prava optužile su vladajuću stranku indijskog premijera Narendre Modija da gleda na drugu stranu i ponekad omogućava govor mržnje protiv muslimana. Modijeva stranka negira optužbe, ali indijski muslimani kažu da su napadi na njih i njihovu veru naglo porasli.
Šarif je takođe opširno govorio o regionalnoj nestabilnosti i terorizmu — od kojih je Pakistan nazvao „glavnom žrtvom“.
On je predstavio značajan kontrast u odnosu na svog blistavog, ali konzervativnog prethodnika, Imrana Kana, koji je posvetio veći deo prošlogodišnjeg govora optuživanju Sjedinjenih Država za viktimizaciju Pakistana. Kan je svrgnut u aprilu nakon što mu je izglasano nepoverenje.
Obučen u trezveno poslovno odelo umesto u Kanovu omiljenu kombinaciju prsluka i salvar-kamiza, Šarif nije jednom pomenuo Sjedinjene Države po imenu.
Bio je strastven, ponekad je energično lupkao po govornici ili demonstrativno skupljao pesnice, ali su njegove reči imale manje borben ton.
„Pakistan je partner za mir“, rekao je Šarif pre nego što je odstupio od pripremljenih primedbi: „Ali, gospodine predsedniče, mir može biti osiguran i zagarantovan samo kada prava zajednica koje su decenijama trpele i decenijama bile potčinjene dobiju svoju slobodu i poštovani su.”
Šarifov govor je takođe predstavljao odmak od prošlogodišnjeg, kada je Kan izrazio optimizam u pogledu tadašnje talibanske vladavine u Avganistanu i pozvao Generalnu skupštinu da ne izoluje novu vladu. Godinu dana kasnije, nijedna država članica UN nije priznala talibansku vladu.
„Pakistan bi takođe želeo da vidi Avganistan koji je u miru sa samim sobom i sa svetom, i koji poštuje i neguje sve svoje građane, bez obzira na pol, etničku pripadnost i veru“, rekao je on, izbegavajući direktno pominjanje svoje aktuelne vlade.
Iznad svega, on je ponovio strah koji je uobičajen za zemlje koje obično ne dominiraju globalnim diskursom: „Moja prava briga je oko sledeće faze ovog izazova, kada bi kamere otišle ili napustile ovu avgustovsku skupštinu, a priča se samo pomeri na sukobe poput Ukrajine“, rekao je on o oporavku od poplava. „Moje pitanje je da li ćemo ostati sami, visoki i suvi?“