KIJEV – Četiri oblasti Ukrajine koje kontrolišu Rusija i promoskovske snage spremaju se da u petak održe referendume o pridruživanju Rusiji, što je potez koji Zapad naširoko osuđuje kao nelegitiman i prethodnik ilegalne aneksije, preneo je Rojters.
Ruski lideri su u utorak najavili planove za glasanje, izazov Zapadu koji bi mogao oštro da eskalira rat. Rezultati se vide kao unapred zaključen zaključak u korist aneksije, a Ukrajina i njeni saveznici su već jasno stavili do znanja da neće priznati rezultate.
Glasanje u pokrajinama Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožka, koje predstavljaju oko 15 odsto ukrajinske teritorije, trebalo bi da se odvija od petka do utorka.
Kijev je ovog meseca pokrenuo kontraofanzivu koja je ponovo zauzela velike delove teritorije, sedam meseci nakon što je Rusija napala Ukrajinu i pokrenula rat koji je ubio hiljade, raseljavao milione i oštetio svetsku ekonomiju.
Promoskovske vlasti su mesecima raspravljale o referendumima, ali su nedavne pobede Ukrajine izazvale natezanje zvaničnika da ih zakažu.
Sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom koji je ove nedelje takođe najavio vojni nacrt za angažovanje 300.000 vojnika za borbu u Ukrajini, izgleda da Moskva pokušava da povrati prednost u sukobu.
Rusija tvrdi da je to prilika za ljude u regionu da izraze svoje mišljenje.
„Od samog početka operacije… rekli smo da narodi dotičnih teritorija treba da odlučuju o svojoj sudbini, a cela trenutna situacija potvrđuje da oni žele da budu gospodari svoje sudbine“, rekao je ranije ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov. Nedelja.
Ukrajina kaže da Rusija namerava da rezultate referenduma uokviri kao znak podrške naroda, a zatim da ih iskoristi kao izgovor za aneksiju, slično svom preuzimanju Krima 2014, što međunarodna zajednica nije priznala.
Uključujući četiri oblasti u sastav Rusije, Moskva bi mogla da opravda vojnu eskalaciju koja je neophodna za odbranu svoje teritorije. Putin je u sredu rekao da će Rusija „koristiti sva sredstva koja su nam na raspolaganju“ da se zaštiti, što se očigledno odnosi na nuklearno oružje. „Ovo nije blef“, rekao je on.
„Zadiranje na rusku teritoriju je zločin koji vam omogućava da koristite sve snage samoodbrane“, rekao je Dmitrij Medvedev, koji je bio predsednik Rusije od 2008. do 2012. godine, u postu na Telegramu u utorak. „Zato se ovih referenduma toliko plaše u Kijevu i na Zapadu.
Na glasanju koje počinje u petak, rezultat u korist Rusije smatra se neizbežnim. Referendum na Krimu 2014. godine, koji je međunarodno kritikovan kao namešten, imao je zvanični rezultat od 97 odsto u korist formalne aneksije.
„Ako je sve ovo proglašeno teritorijom Rusije, oni mogu da proglase da je ovo direktan napad na Rusiju kako bi mogli da se bore bez ikakvih rezervi“, rekao je regionalni guverner Luganska Sergej Gajdaj za ukrajinsku TV.
Referendume su osudili svetski lideri, uključujući predsednika SAD Džoa Bajdena, generalnog sekretara UN Antonija Gutereša i predsednika Francuske Emanuela Makrona, kao i međunarodna tela NATO, Evropska unija i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
„Lažni referendumi“ su „nezakoniti i nelegitimni“, saopštio je NATO u četvrtak.
OEBS, koji prati izbore, rekao je da ishodi neće imati pravnu snagu jer nisu u skladu sa ukrajinskim zakonom ili međunarodnim standardima i da oblasti nisu bezbedne.
Neće biti nezavisnih posmatrača, a veliki deo predratnog stanovništva je pobegao.
Rusija već smatra Lugansk i Donjeck, koji zajedno čine region Donbasa koji je Moskva delimično okupirala 2014. godine, nezavisnim državama.
Ukrajina i Zapad smatraju da su svi delovi Ukrajine koje drže ruske snage nelegalno okupirani. Rusija ne kontroliše u potpunosti nijedan od četiri regiona, sa samo oko 60% Donjecke oblasti u ruskim rukama.
Biračka mesta u Zaporožju biće pod strogom stražom, rekli su lokalni zvaničnici novinskoj agenciji RIA.
Ukrajina je rekla da su referendumi znak da je Rusija uplašena. „Svaka odluka koju rusko rukovodstvo može da donese ništa ne menja za Ukrajinu“, rekao je u četvrtak ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
„Za nas su striktno zadaci koji su pred nama. Ovo je oslobađanje naše zemlje, odbrana našeg naroda i mobilizacija svetske podrške (javnog mnjenja) za izvršavanje tih zadataka.
Putin kaže da Rusija sprovodi „specijalnu vojnu operaciju“ da demilitarizuje Ukrajinu, oslobodi je opasnih nacionalista i odbrani Moskvu od transatlantskog saveza NATO.
Kijev i Zapad nazivaju akcije Rusije ničim izazvanim, imperijalističkim potezom za ponovno osvajanje zemlje koja se otresla ruske dominacije raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine.