Severna Irska prvi put ima više katolika nego protestanata

Severna Irska prvi put ima više katolika nego protestanata

Severna Irska po prvi put ima više katolika nego protestanata, pokazali su rezultati popisa u četvrtak, istorijska promena za koju neki smatraju da je verovatno da će pomoći da se podstakne podrška regionu da se odvoji od Britanije i pridruži ujedinjenoj Irskoj .

Promena dolazi vek nakon što je država Severna Irska uspostavljena sa ciljem da se održi probritanska, protestantska „unionistička“ većina kao protivteža novoj nezavisnoj, pretežno katoličkoj, irskoj državi na jugu.

U to vreme, stanovništvo je bilo podeljeno na dve trećine protestantskih na jednu trećinu katoličkih.

Podaci iz popisa iz 2021. pokazuju da se 45,7% ispitanika izjasnilo kao katolici ili su vaspitani kao katolici, u poređenju sa 43,5% koji se izjašnjavaju kao protestanti. Prethodni popis stanovništva 2011. pokazao je da su protestanti brojčano veći od katolika 48% prema 45%.

„Današnji rezultati su još jedan jasan pokazatelj da se istorijska promena dešava širom ovog ostrva“, rekla je Mišel O’Nil, regionalni lider irskih nacionalista Šin Fejn, koja je ove godine postala najveća stranka u decentralizovanom parlamentu Severne Irske po prvi put, šokirajući mnoge sindikalci.

Šin Fejn je rekao da je ova promena dodatni razlog zašto bi trebalo da počne planiranje referenduma o ujedinjenoj Irskoj. Stranka je povećala pozive za glasanje od odluke Britanije da napusti EU 2016. godine, kojoj se protivilo 56 odsto glasača u Severnoj Irskoj.

„Referenduma bi moglo biti brže nego što mislimo“, rekao je Mark Keli (50), taksista iz nacionalističkog dela Belfasta čiji su VhatsApp grupni razgovori brujali sa prijateljima koji su pričali o rezultatima.

Glasanje o ujedinjenju Irske je u diskreciji britanske vlade, a istraživanja javnog mnjenja dosledno su pokazivala jasnu većinu za ostanak u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva.

Sektaške podele Severne Irske mogu se pratiti još od 17. veka, kada su protestantski doseljenici iz Škotske i Engleske „posađeni“ u severoistočni deo ostrva kako bi ojačali autoritet engleske krune.

Pre mirovnog sporazuma iz 1998. godine, više od 3.000 je poginulo tokom tri decenije borbi između uglavnom katoličkih irskih nacionalističkih militanata koji su tražili ujedinjenu Irsku za koje su verovali da će im garantovati prava, uglavnom protestantskih probritanskih lojalista i britanske vojske.

Demografi su dugo predviđali da bi katolici, koji imaju tendenciju da budu mlađi i imaju veći natalitet, mogli da postanu većina birača u toku jedne generacije.

Ali dok katolici imaju tendenciju da glasaju za irske nacionalističke partije i podržavaju ujedinjenu Irsku, povećanje katoličke populacije ne povećava automatski podršku ni za jednu ni za drugu.

Značajna manjina katoličkih i protestantskih glasača podržava Alijansu među zajednicama, koja je udvostručila broj poslaničkih mesta na izborima u maju. Ukidanjem religioznog vaspitanja, udeo ljudi bez vere je skočio na 17% sa 10%.

„Ne obraćam pažnju na to“, rekao je Džejson Jeo, šetajući protestantskim Šankil Roudom u Belfastu. Ovaj 45-godišnjak, koji svira u probritanskom marš bendu, rekao je da ne misli da će se Ujedinjena Irska desiti tokom njegovog života.

Drugo popisno pitanje pokazalo je da se 32% ispitanika izjasnilo isključivo kao Britanci, što je pad sa 40% u 2011. godini, a 29% sebe vidi kao Irce, u odnosu na 25%. Još 20% je reklo da su Severni Irci.

„Po svim demografskim i političkim pokazateljima, sindikalizam je protiv toga i dugoročne stvari ne izgledaju dobro za mesto Severne Irske u Velikoj Britaniji“, rekao je Džon Tonge, profesor politike na Univerzitetu u Liverpulu.