Peticiju je do sada potpisalo više od 2.200 starih studenata koji zahtevaju da Ministarstvo prosvete po hitnom postupku napiše Nacrt izmena Zakona o visokom obrazovanju u kome će stajati sa studenti upisani na studije po ranijem plani i programu, bez obzira koje školske godine su upisani, imaju pravo da završe studije po započetom planu i programu bez ikakvog oročavanja, prenosi Danas.
Ukoliko ovaj zahtev ne bude usvojen, studenti predlažu alternativni zahtev da dobiju pravo da okončaju studije u roku od 10 godina, tačnije do 30. septembra 2032, s tim da modeli prelaska na nove programe (diferencijalni ispiti, automatsko priznavanje ispita, troškovi priznavanja i prelaska itd.) budu poznati bar dve godine pre isteka ovog roka, najkasnije u 2030. godini, na svim fakultetima.
Podsetimo, Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva prosvete, usvojila nedavno zaključak kojim se predviđa da se studentima koji su upisani na osnovne studije i na studije na višim školama do 10. septembra 2005. godine produži rok za završetak studija po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija.
U zaključku nije preciziran novi rok za završetak studija, ali će to biti definisano u izmenana Zakona o visokom obrazovanju nakon formiranja nove Vlade.
Pomenuta peticija je dostavljena predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, predsedniku Narodne skupštine Vladimiru Orliću, predsednici Vlade Ani Brnabić, ministru prosvete Branku Ružiću, predsedniku skupštinskog Odbora za obrazovanje Marku Atlagiću i predsednici Studentske konferencije Srbije Margareti Smiljanić.
U obrazloženju dopisa je, između ostalog, navedeno da su predbolonjski studenti upisani na fakultete i više škole po zakonu i Ustavu koji su im omogućili neoročeno studiranje i nijedan kasnije doneti pravni akt ove zemlje, zbog nemogućnosti retroaktivne primene, to pravo im ne može poništiti i oduzeti.
„Donetim Zakonom o visokom obrazovanju zakonodavac je mogao da uvede novi sistem visokog obrazovanja, ali je bilo neizostavno da se sačuvaju sve odredbe Zakona o univerzitetu, kojima su regulisana prava i obaveze tzv. starih studenata, te viših škola i fakulteta na kojima oni studiraju, a ne da se utvrđuje prestanak važenja ovog zakona u celosti. I što je najstrašnije i najtragičnije za državu i zakonodavnu vlast, da se ovim važećim Zakonom o visokom obrazovanju nijednom jedinom reči (osim u pogledu roka za završetak studija) ni ne pominju studenti koji studiraju po „starom“ nastavnom planu i programu, kao ni njihova prava, obaveze, slobode, pa niti obaveze viših škola i fakulteta. Zbog toga je stvoren pravni vakuum i takvo pogodno tlo za zloupotrebe, manipulacije, mobing, teorijsko, pa i praktično brisanje starih studenata sa fakulteta i škola“, navodi se u dopisu.
Potpisnici peticije traži odgovor na pitanje: zbog čega su ovi studenti, ne građani drugog reda, već nesvrstani građani u sopstvenoj matici, budući da im je oduzeto osnovno pravo na obrazovanje, jer već nisu svrstani ni u jedini zakon po pitanju njihovih prava na obrazovanje, ali im se „preti“ oduzimanjem i onog prava koje formalno nemaju (neustavnim zakonom), čime im se ozbiljno ugrožavaju zdravlje i život.
„Studenti koji sami sebi plaćaju školovanje – nisu na teret budžetu i fakultetu; često više ne žive, iz mnogojakih razloga, u mestima gde im jesu fakulteti, već su se vratili svojim kućama (u selu, varošici ili gradu) i ustanove pohode samo radi polaganja ispita, pojedini samo kada obezbede novac za put“, navodi se u dopisu.
Ovi studenti ukazuju i da bi pelazak na bolonjski sistem studiranja za njih bio najgora i najteža moguća kazna i pitaju kako će neko, ko više ne stanuje u gradu gde mu je sedište fakulteta, moći redovno da posećuje nastavu.
Pitaju i kako će neko ko je u radnom odnosu i ko izdržava porodicu da objasni svom poslodavcu i deci da ne može više da radi i privređuje, odnosno da ih hrani, oblači i školuje jer mora na fakultet od ponedeljka do petka, u drugom gradu, pod uslovom da ima novca da plati stan i da se sa takvom odlukom složi i njegov bračni drug.
„Kako će fakultet svakom studentu da vrati novac koji je redovno isplatio za školovanje po nastavnom planu i programu po kom je fakultet i upisan, ali mu se ne priznaju ispiti koje je položio, pa za novodobijene (diferencijalne) ispite mora nanovo da plaća, kao i za školarinu, jer ga neustavno i protivzakonito vraćaju jednu, dve ili tri godine unazad (u najgorim slučajevima ga čak teraju da polaže prijemni ispit i studira ispočetka)“, ističe se u dopis.
Prema poslednjim podacima, koje je iznela Margareta Smiljanić, predsednica Studentske konferencije univerziteta Srbije, a do kojih su došli predstavnici studenata, broj aktivnih predbolonjskih studenata, to jest onih koji su prijavljivali ispite i plaćali upis, overu ili semestralnu obnovu, kreće se između 10.000 i 15.000.
