UJEDINjENE NACIJE – Upozoravajući da je svet u „velikoj opasnosti“, šef Ujedinjenih nacija kaže da lideri koji se lično sastaju prvi put u tri godine moraju da se pozabave sukobima i klimatskim katastrofama, rastućim siromaštvom i nejednakosti – i pozabave se podelama među velikim silama koje su se pogoršale otkako je Rusija napala Ukrajinu, prenosi Aso[ijejted pres.
U govorima i primedbama koje su prethodile početku sastanka lidera u utorak, generalni sekretar Antonio Gutereš je naveo „ogromnu“ zadaću ne samo spasavanja planete, „koja je bukvalno u plamenu“, već i suočavanja sa upornim COVID-om. 19 pandemija. On je takođe ukazao na „nedostatak pristupa finansijama za oporavak zemalja u razvoju – kriza koja nije viđena ni u jednoj generaciji“ koja je izgubila tlo za obrazovanje, zdravstvo i prava žena.
Gutereš će održati govor o „stanju sveta“ na otvaranju godišnjeg globalnog skupa na visokom nivou u utorak. Portparol Ujedinjenih nacija Stefan Dužarik rekao je da bi to bila „trezvena, suštinska i usredsređena na rešenja izveštaj“ za svet „gde geopolitičke podele sve nas dovode u opasnost“.
„Neće biti zašećerenog u njegovim komentarima, ali će izneti razloge za nadu“, rekao je Dužarik novinarima u ponedeljak.
Sastanak 77. Generalne skupštine svetskih lidera održava se u senci prvog velikog rata u Evropi od Drugog svetskog rata — sukoba između Rusije i Ukrajine, koji je pokrenuo globalnu krizu sa hranom i otvorio pukotine među velikim silama na način koji nije viđen od hladnoće. Rat.
Ipak, skoro 150 šefova država i vlada nalazi se na najnovijoj listi govornika. To je znak da uprkos fragmentiranom stanju planete, Ujedinjene nacije ostaju ključno mesto okupljanja predsednika, premijera, monarha i ministara da ne samo da iznesu svoje stavove već i da se sastanu privatno kako bi razgovarali o izazovima na globalnom dnevnom redu – i nadamo se da ćemo napraviti neki napredak.
Na vrhu te agende za mnoge: ruska invazija na Ukrajinu 24. februara, koja ne samo da ugrožava suverenitet njenog manjeg suseda, već je izazvala strah od nuklearne katastrofe u najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani na jugoistoku zemlje koji je sada okupiran od strane Rusije.
Lideri mnogih zemalja pokušavaju da spreče širi rat i vrate mir u Evropi. Diplomate, međutim, ne očekuju nikakve pomake ove nedelje.
Gubitak značajnog izvoza žitarica i đubriva iz Ukrajine i Rusije izazvao je prehrambenu krizu, posebno u zemljama u razvoju, i inflaciju i rastuće troškove života u mnogim drugim. Ta pitanja su visoko na dnevnom redu.
Na sastanku održanom u ponedeljak za promovisanje ciljeva Ujedinjenih nacija za 2030. godinu — uključujući okončanje ekstremnog siromaštva, obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja za svu decu i postizanje rodne ravnopravnosti — Gutereš je rekao da mnoge hitne opasnosti u svetu čine „iskušenje da se naši dugoročni razvojni prioriteti stave na stranu. ”
Međutim, šef UN-a je rekao da neke stvari ne mogu da čekaju – među kojima su obrazovanje, dostojanstveni poslovi, puna jednakost žena i devojčica, sveobuhvatna zdravstvena zaštita i akcije za rešavanje klimatske krize. Pozvao je na javne i privatne finansije i investicije, a pre svega na mir.
Smrt britanske kraljice Elizabete Druge i njena sahrana u Londonu u ponedeljak, kojoj su prisustvovali mnogi svetski lideri, izazvali su glavobolju u poslednjem trenutku za sastanak na visokom nivou. Diplomate i osoblje UN-a su se borili da se pozabave promenama u planovima putovanja, rasporedu događaja i logistički složenom rasporedu govora svetskih lidera.
Globalno okupljanje, poznato kao Opšta debata, bilo je potpuno virtuelno 2020. zbog pandemije, a hibridno 2021. Ove godine, Generalna skupština od 193 člana vraća se samo ličnim govorima, sa jednim izuzetkom — ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskii.
Zbog primedbi Rusije i nekoliko saveznika, skupština je prošlog petka izglasala da se ukrajinskom lideru dozvoli da unapred snimi svoj govor zbog razloga van njegove kontrole — „tekuće strane invazije“ i vojnih neprijateljstava koji od njega zahtevaju da izvrši „nacionalnu odbranu i bezbednosne dužnosti“.
Po tradiciji, Brazil je prvi govorio više od sedam decenija, jer se na ranim sednicama Generalne skupštine dobrovoljno prijavio da počne kada nijedna druga zemlja nije.
Predsednik SAD, koji predstavlja zemlju domaćina Ujedinjenih nacija, tradicionalno je drugi govornik. Ali Džo Bajden prisustvuje kraljičinoj sahrani, a njegov govor je pomeren za sredu ujutro. Očekuje se da će senegalski predsednik Meki Sal zauzeti Bajdenovo mesto.
