Nemačka ostaje posvećena postepenom ukidanju uglja kao izvora energije do 2030. čak i kada ponovo aktivira termoelektrane na ugalj, rekao je u ponedeljak izaslanik te zemlje za klimu. Nemačka kaže da je preduzela korak da prebrodi predstojeću zimu zbog nestašice energije kao posledica ruskog rata u Ukrajini, piše Asošijejted pres.
„Trenutno smo na raskrsnici“, rekla je Dženifer Morgan i dodala da rat u Ukrajini pokazuje koliko su energetska bezbednost i nezavisnost međusobno povezane sa klimatskom bezbednošću i mirom. Morgan je razgovarao sa Asošiejted presom na marginama Generalne skupštine UN.
Bivši međunarodni šef Greenpeacea, rođen u SAD, stupio je u ulogu specijalnog izaslanika Njemačke za međunarodnu klimatsku akciju u martu. Sada nemačka državljanka, ona je i državni sekretar.
Pre deset meseci, u svojoj ulozi u Grinpisu, okrivila je svetske lidere zbog toga što su „slabi“ na postepeno smanjivanje upotrebe uglja, a ne na njegovo potpuno ukidanje. Opreznija kao vladin zvaničnik, ona sada kaže da je prljavo gorivo gorak lek koji je njena zemlja prinuđena da uzme ove zime, ponavljajući stav Zelene stranke u zemlji.
„Mi smo usred ruskog agresorskog rata“, rekla je ona. „Moramo da osiguramo da naši građani imaju dovoljno toplote za zimu.
Ona je rekla da je odluka da se sagore više uglja „teška pilula za progutanje“. Ona je, međutim, naglasila da je rat u Ukrajini „učinio sve jasnijim zašto moramo da ukinemo fosilna goriva“.
Zemlje Evropske unije ove godine troše milijarde na subvencije za fosilna goriva kako bi nadoknadile visoke cene. Blok je izazvao žestoke kritike zbog uključivanja prirodnog gasa, fosilnog goriva i nuklearne energije na listu održivih aktivnosti. Blok je takođe ove godine potpisao sporazum sa Egiptom i Izraelom o pomoći u novom istraživanju gasa.
Morgan je rekla da prvi prioritet Nemačke ostaje obnovljiva energija i energetska efikasnost, sa ciljem da se postigne neutralnost ugljenika do 2045. Drugi prioritet je, kako je rekla, zamena ruskog gasa, nafte i uglja.
U znak svoje namere da to učini, Berlin je prošle nedelje objavio da je zaplenio udeo ruske državne kompanije Rosnjeft u rafinerijama u Nemačkoj na osnovu zakona koji dozvoljava zaplenu imovine koja se smatra ključnom za nacionalno snabdevanje energijom koja je u vlasništvu potencijalno neprijateljskih stranih subjekata , prema konsultantskoj kompaniji za rizik Eurasia Group.
Nemačka je ranije zaplenila imovinu ruske gasne kompanije Gasprom pod kontrolom države, koja je prekinula isporuke prirodnog gasa Nemačkoj zbog, kako kaže, tehničkih problema — objašnjenje koje nemački zvaničnici odbacuju kao politički manevar.
Zbog rata u Ukrajini, Nemačka je prekinula dijalog sa Rusijom i ne vodi razgovore o klimi sa najvećim proizvođačem energije, koji je među pet najvećih emitera gasova staklene bašte.
Istorijski gledano, Sjedinjene Države, Kina i Evropska unija — čiji je Nemačka značajan član — emituju 53% ugljen-dioksida u vazduh od 1959. Taj gas staklene bašte ostaje u atmosferi 100 godina, prema Global Carbon Projekat, grupa međunarodnih naučnika koji prate emisije ugljenika.
Nasuprot tome, sva Afrika i Južna Amerika su emitovale samo 3% CO2 u atmosferu tokom istog vremenskog perioda.
Nedavne razorne poplave u Pakistanu i suša na Rogu Afrike, uključujući i glad u Somaliji, delimično su okrivljene za klimatske promene.
Kao međunarodni izvršni direktor Greenpeace-a, Morgan je pozvao na odgovornost velike zemlje koje emituju gasove staklene bašte i primorao ih da snose račune za energetsku tranziciju po principu „zagađivač plaća“.
U svojoj novoj ulozi nemačkog izaslanika za klimu, ona je rekla da je zemlja slušala najugroženije zemlje i podržavala finansiranje klime kako bi pomogla zajednicama širom sveta koje se bore sa uticajem klimatskih promena.
„Svet bukvalno gori“, rekla je. „Moramo ovo shvatiti veoma ozbiljno.“
