Partije koje su činile većinu nakon izbora 30. avgusta 2020. nisu ni nakon sedam sastanaka uspele usaglasiti stavove o mandataru i raspodeli funkcija za novu vladu, ali poslednji pokušaj da se dogovore uslediće danas.
Jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić sazvao je sastanak za danas u Skupštini Crne Gore. Uoči sastanka sve oči uprte su u Građanski pokret (GP) URA, nakon što je pokretač razgovora Mandić juče saopštio da taj savez prihvata njihov zahtev da buduća vlada bude uspostavljena na paritetnoj osnovi – da polovina članova bude iz redova GP URA, da drugu čine ostale partije, a da kandidat za mandatara Miodrag Lekić ima “zlatni glas”.
URA se nije izjašnjavala, ali ni Demokrate Alekse Bečića.
Mandić je juče, u obraćanju javnosti, kazao da ne gubi veru u dogovor “stare većine” i kako očekuje da će 41 zastupnik potpisati predlog da kandidat za mandatara bude Miodrag Lekić, te da će o tome danas informisati predsednika države Mila Đukanovića.
Ustavom nije predviđeno šta se dešava ako mandatar ne bude predložen, ali izvesno je da bi to vodilo vanrednim izborima koji mogu biti raspisani samo ako se Skupština raspusti ili joj se skrati mandat.
Ukoliko ne dostave ime mandatara, očekivano je da Đukanović zatraži skraćenje mandata Skupštini. O skraćenju mandata konačnu odluku donose zastupnici, 41 glasom za. Ako bi odluka bila usvojena, po članu 92 Ustava, Đukanović bi prvog narednog dana po raspuštanju Skupštine trebao raspisati prevremene izbore.
Ako Đukanović, pak, predloži mandatara i ako on ne bude izabran za 90 dana, Parlament će biti raspušten. U tom slučaju, predsednik Crne Gore će narednog dana po raspuštanju skupštine, raspisati izbore.
Đukanović je prethodnih dana u više navrata navodio kako u Parlamentu “ne postoji raspoloženje” da se sastavi nova vlada i kako je realnije da se ide u organizaciju izbora.
