Bivši američki predsednik Bil Klinton odbacio je kritike da je širenje NATO-a na istok na njegovom posmatranju pomoglo da se postavi pozornica za današnju ukrajinsku krizu, sugerišući da bi Rusija ranije ugrozila bezbednost svojih suseda bez prisustva zapadnog vojnog bloka u regionu.
„Mislim da smo uradili pravu stvar u pravo vreme, i da to nismo uradili, ova kriza bi mogla da dođe i ranije“, rekla je Klintonova u intervjuu za CNN koji je emitovan u nedelju. Tri bivše države Varšavskog pakta – Poljska, Mađarska i Češka – pridružile su se NATO-u tokom Klintonovog drugog mandata, 1999. godine, a sedam drugih, uključujući tri bivše sovjetske republike, usledile su 2004. godine.
Ruski lideri optužili su NATO da je prekršio obećanja protiv širenja na istok nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Blok je nastavio da raste, dodajući četiri balkanske članice između 2009. i 2020. godine, istovremeno obećavajući da će na kraju dodati Ukrajinu i još jednu bivšu sovjetsku republiku, Gruziju .
Predsednik Vladimir Putin tvrdi da je širenje NATO-a na prag Moskve stvorilo „neprihvatljivu pretnju“ po nacionalnu bezbednost Rusije.
Klinton je tvrdio da je pokušao da Putina uključi u bezbednosne strategije NATO-a. „Kada sam uradio to što sam uradio, ponudio sam Rusiji ne samo posebno partnerstvo sa NATO-om, već i izglede za eventualno članstvo u NATO-u, tvrdeći da će naši najveći bezbednosni problemi u budućnosti dolaziti od nedržavnih aktera ili iz autoritarnih država. prodaju hemijskih, bioloških i nuklearnih kapaciteta terorističkim grupama.
Bivši američki predsednik ukazao je na ranije Putinove komentare koji se žale na raspad Sovjetskog Saveza i odluku Nikite Hruščova iz 1954. da Krim dade Ukrajini. U svetlu tih stavova, rekao je: „Ne vidim kako bismo mogli da budemo iznenađeni“ trenutnom krizom. Putin je prošlog decembra rekao da je raspad Sovjetskog Saveza humanitarna tragedija za većinu ruskog naroda. Međutim, Moskva je negirala bilo kakvu želju da ponovo stvori sovjetski blok, nazivajući to „nemogućim“.
Klintonov sopstveni sekretar za odbranu između 1994. i 1997. godine, Vilijam Peri, koji je služio kao smatra da SAD dele krivicu za antagonizaciju Rusije ignorisanjem njenih suštinskih bezbednosnih interesa i post-SSSR patnji, i mora to da prizna pre nego što se veze sa Moskvom mogu popraviti.
„Kombinacija neuspeha Zapada da reaguje tokom ruske finansijske krize i ignorisanja njihovih čvrstih stavova o širenju NATO-a, ojačala je preovlađujuće rusko uverenje da ih nismo shvatili ozbiljno“, napisao je Peri u tekstu objavljenom ranije ovog meseca. „Zaista, mnogi na Zapadu su Rusiju videli samo kao gubitnika Hladnog rata, koji nije vredan našeg poštovanja.
Ipak, Klinton je rekao: „Danas sam ubeđeniji nego tada da smo uradili pravu stvar“.
