NjUJORK – Cene nafte su u petak blago porasle pošto je verovatno da će izlivanje nafte na iračkom terminalu u Basri ograničiti snabdevanje sirovom, ali je ostalo nisko tokom nedelje zbog straha da će velika povećanja kamatnih stopa obuzdati globalni ekonomski rast i potražnju za gorivo, preneo je Rojters.
Fjučersi na naftu Brent su se ustalili na 91,35 dolara po barelu, što je porast od 51 centa, dok su se fjučersi na naftu u zapadnom Teksasu (VTI) ustalili na 85,11 dolara po barelu, što je porast od 1 centa.
Obe referentne vrednosti pale su za skoro 2% ove nedelje, delimično pogođene snažnim rastom američkog dolara, što čini naftu skupljom za kupce koji koriste druge valute. Indeks dolara je bio uglavnom na istom nivou tog dana, ali je u porastu već četvrtu nedelju u pet nedelja.
U trećem kvartalu do sada, i Brent i VTI su u padu za oko 20% zbog najvećeg kvartalnog pada procenta od početka pandemije COVID-19 2020.
Izvoz nafte sa iračkog naftnog terminala Basra postepeno se nastavlja nakon što je sinoć obustavljen zbog izlivanja, koje je obuzdano, saopštila je kompanija Basra Oil Compani.
Izlivanje u luci, koja ima četiri utovarne platforme i može da izveze do 1,8 miliona barela dnevno, podiglo je cene zbog mogućnosti smanjenja globalne ponude sirove nafte.
„To je definitivno uplašilo tržište jer je prvobitni izveštaj bio da će te burad biti van tržišta neko vreme“, rekao je Džon Kildaf, partner u Again Capital LLC u Njujorku.
Investitori se pripremaju za veliko povećanje američkih kamatnih stopa, što bi moglo dovesti do recesije i smanjenja potražnje za gorivom. Očekuje se da će Federalne rezerve povećati svoju referentnu prekonoćnu kamatnu stopu za 75 baznih poena na sastanku o politici od 20. do 21. septembra.
„Sve veća verovatnoća globalne recesije, kao što je naglašena nedavnim ponovnim padom akcija, mogla bi da nastavi da ograničava mogućnosti rasta cena (nafte) u narednim mesecima, a možda i kasnije“, rekao je Jim Ritterbusch iz Ritterbusch and Associatesa u belešci.
Tržište je takođe uznemirilo izglede Međunarodne agencije za energetiku o skoro nultom rastu potražnje za naftom u četvrtom tromesečju zbog slabijeg izgleda tražnje u Kini.
„I MMF i Svetska banka upozorili su da bi globalna ekonomija mogla da se okrene u recesiju sledeće godine. Ovo predstavlja lošu vest za potražnju na strani novčića i dolazi dan nakon što je IEA prognozirala (o) potražnju za naftom“, rekao je analitičar PVM-a Stiven Brennock.
„Strahovi od recesije u kombinaciji sa višim očekivanjima američkih kamatnih stopa doveli su do moćnog medveđeg koktela.
Drugi analitičari su rekli da je mišljenje pretrpelo komentare američkog ministarstva energetike da je malo verovatno da će nastojati da dopuni strateške rezerve nafte pre finansijske godine 2023.
Na strani ponude, tržište je našlo izvesnu podršku u sve slabijim očekivanjima o povratku iranske sirove nafte, dok zapadni zvaničnici umanjuju izglede za oživljavanje nuklearnog sporazuma sa Teheranom.
Cene nafte bi takođe mogle da budu podržane u četvrtom kvartalu ako članice OPEK+ smanje proizvodnju, o čemu će se razgovarati na sastanku grupe u oktobru. Evropa se suočava sa energetskom krizom izazvanom neizvesnošću u snabdevanju naftom i gasom iz Rusije.
Činilo se da je snabdevanje sirovom sirovom u Sjedinjenim Državama u porastu, pošto su energetske kompanije ove nedelje dodale platforme za naftu i prirodni gas po prvi put u tri nedelje, pošto su relativno visoke cene sirove nafte podstakle neke kompanije da buše više, uglavnom u Permskom basenu, prema kompaniji za energetske usluge Baker Hughes Co.
