Povratni pregovori u Savetu za ljudska prava 26 zemalja EU nadaju se da će dati zube,kao što je imenovanje stručnjaka za prava koji će raditi na Rusiji, naporima da se prate kršenja prava u Rusiji. Taj potez, ako bude uspešan, dodao bi novi element kontrole Rusije. Tim istražitelja koje podržava UN već istražuje kršenja prava u vezi sa ratom u Ukrajini.
Napori da se izradi rezolucija, koju bi predvodila članica EU Luksemburg, stvorila bi „specijalnog izvestioca“ za Rusiju koji bi beležio i pozivao na kršenje prava u Rusiji — kao što su proizvoljna pritvaranja, hapšenja članova civilnog društva, zatvaranje nevladinih organizacija i nezavisne štampe grupe, rekao je zapadni diplomata, govoreći pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti tog pitanja.
Dvojica zapadnih diplomata izjavila su da se Mađarska, čija se vlada pod premijerom Viktorom Orbanom opirala nekim naporima EU da kazni Rusiju zbog rata, nije pridružila drugim članicama EU u nastojanju da se donese rezolucija.
Ruska vlada je preduzela niz koraka da ograniči neslaganje oko rata kod kuće. Rusija je bila član 47-članog državnog saveta sve do ranije ove godine, kada je sama suspendovala svoje učešće u trenutku kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija trebalo da oduzme Rusiji članstvo u savetu zbog rata.
Četvoronedeljna jesenja sednica veća počela je u ponedeljak, a odluke se neće glasati do poslednjih dana sednice.
U utorak je Vaclav Balek, češki ambasador u Ženevi, govorio u ime EU i rekao da blok osuđuje cenzuru medija, utišavanje nezavisnih glasova i zloupotrebu ruskog zakonodavstva koje zabranjuje „takozvanu ‘diskreditaciju’ ruskih oružanih snaga i iznošenje bilo kakvih navoda o zločinima koje su počinile ruske oružane snage u Ukrajini.
Rusija je uzvratila, optužujući neke zemlje EU za oživljavanje „nacizma“ i okrivljujući neke zapadne zemlje zbog ograničenja emitovanja mreže Russia Todai, između ostalog.
