BERLIN – Evropske investicije u Kini postaju sve koncentrisanije sa nekoliko velikih kompanija, posebno iz Nemačke, koje udvostručuju svoje opklade, dok praktično nijedan novi igrač ne želi da uđe na tržište, prema novom izveštaju istraživačke organizacije Rhodium Grupa, preneo je Rojters.
Tri velika nemačka proizvođača automobila – Volksvagen, BMV i Daimler, kao i hemijska grupa BASF, činili su trećinu sve evropske investicije u Kinu od 2018. do 2021. godine, navodi se u izveštaju.
Nemačka u celini, gde je bivša kancelarka Angela Merkel aktivno podsticala i pomagala kompanije da uđu na kinesko tržište, činila je 43% stranih direktnih investicija (SDI) tokom te četiri godine, u poređenju sa 34% u prethodnoj deceniji.
Izveštaj dolazi usred sve veće zabrinutosti zbog čvršćeg pritiska vladajuće Komunističke partije na kinesko društvo i ekonomiju, što je doprinelo odluci nove nemačke vlade da smanji zavisnost od Kine.
Ironično, delimično takvi znaci geopolitičkih tenzija guraju neke kompanije da povećaju investicije u Kini kako bi lokalizovali osoblje i lance snabdevanja, a samim tim i poslovanje, navodi se u izveštaju.
„Evropske investicije su postale mnogo koncentrisanije, kako u pogledu kompanija koje tamo ulažu, zemalja iz kojih dolaze, tako i sektora u kojima posluju“, napisali su autori.
Nemačka, Holandija, Britanija i Francuska činile su 87 odsto investicija u poslednje četiri godine u poređenju sa 69 odsto u prethodnoj deceniji, navodi se u izveštaju.
Pet sektora – automobilska industrija, prerada hrane, farmacija/biotehnologija, proizvodnja hemikalija i proizvoda široke potrošnje – sada čine skoro 70% svih SDI, u poređenju sa 57% u 2008-2012 i 65% u 2013-2017.
U međuvremenu, zainteresovane strane na terenu kažu da praktično nijedan novi evropski investitor nije uložio direktne investicije u zemlju od izbijanja pandemije, navodi se u izveštaju.
„Ovo može biti privremeni fenomen, povezan sa pandemijom i odgovorom Kine na nultu COVID-19“, napisali su autori. „Međutim, razgovori sa zainteresovanim stranama sugerišu da bi na delu mogla biti dugoročna dinamika, pri čemu manje evropske kompanije oklevaju da prihvate rastuće rizike ulaganja u Kinu.