VAŠINGTON – Predsednik Džo Bajden slavi svoj zakon o klimatskim promenama i cenama lekova, Zakon o smanjenju inflacije, u utorak na travnjaku Bele kuće, kako bi istakao posvećenost demokrata progresivnim prioritetima čak i kada visoke potrošačke cene i dalje grizu, piše Rojters.
Bajden je prošlog meseca potpisao zakon od 430 milijardi dolara, koji se smatra najvećim paketom klimatskih promena u istoriji SAD, na svečanoj ceremoniji.
Događaj u utorak na južnom travnjaku Bele kuće okupiće stotine izvršnih direktora, poslanika, aktivista i interesnih grupa koje su ga podržale, a Bajdenu će dati priliku da iznese ograničenja cena lekova, grantove za električna vozila i minimalni korporativni porez, što je ključna pitanja za njegovu politička baza.
Međutim, događaj se poklopio sa objavljivanjem podataka Ministarstva rada koji su pokazali neočekivani avgustovski porast potrošačkih cena u SAD, pošto su stanarina i hrana nastavili da rastu. Ekonomija je i dalje najveći problem za glasače uoči novembarskih međuizbora, što predstavlja rizik za demokrate koji pokušavaju da zadrže kontrolu nad Kongresom.
„Biće potrebno više vremena i odlučnosti da se inflacija smanji, zbog čega smo usvojili Zakon o smanjenju inflacije kako bismo smanjili troškove zdravstvene zaštite, lekova na recept i energije“, naveo je Bajden u saopštenju.
Rejting agencije Mudis Investors Service i Fitch Ratings rekli su Rojtersu prošlog meseca da očekuju da će zakon smanjiti inflaciju, ali na srednji i dugi rok, ne ove godine.
Predsednik će iskoristiti događaj da se nanišani republikance, koji nisu podržali predlog zakona. Bajden će reći da su se njegovi protivnici „jednoglasno protivili smanjenju troškova za američki narod“, saopštila je Bela kuća u pregledu njegovih izjava.
Republikanci sugerišu da će zakon dovesti do viših cena energije i agresivnih revizija od strane Poreske službe.
Pored pružanja podsticaja za industriju čiste energije, zakon dozvoljava Medicare-u da pregovara o nižim cenama lekova za starije, nastoji da osigura da korporacije i bogati ljudi plaćaju svoje poreze kroz pojačane resurse poreske uprave, i ima za cilj da se bori protiv inflacije smanjenjem federalne deficit.
Bajden se nadao da će obezbediti nacrt zakona vredan trilion dolara „Vrati se bolje“ sa merama za borbu protiv globalnog zagrevanja i rešavanje drugih društvenih pitanja, ali nije mogao da ga prođe kroz 100-člani Senat SAD, koji je ravnomerno podeljen između demokrata i republikanaca i čija pravila zahtevaju 60 glasova za unapređenje većine zakona.
Podrška i ustupci senatora Džoa Mančina iz Zapadne Virdžinije, konzervativnog demokrate koji podržava projekte fosilnih goriva i koji se protivio skupljem zakonu, pomogli su da se usvoji Zakon o smanjenju inflacije. Na ceremoniji potpisivanja 17. avgusta, Bajden je Mančinu dao olovku kojom je potpisao zakon.
Kao predsednički kandidat Bajden je obećao da će borbu protiv globalnog zagrevanja učiniti glavnim prioritetom, vraćajući Sjedinjene Države međunarodnom Pariskom sporazumu o klimi, iz kojeg se povukao republikanski predsednik Donald Tramp. Takođe je obećao da će dati prioritet čistoj energiji, električnim vozilima i nižim emisijama gasova staklene bašte.
Mlađi, levičarski birači posebno su željni borbe protiv klimatskih promena, a predsednik je pokušao da im se obrati uoči izbora za Kongres u novembru na kojima demokrate rizikuju da izgube kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom.