Žirafe nisu poznate kao umiljate, mazne životinje. To je verovatan razlog zašto do sada nije primećeno da njihov socijalni život ima uticaja na preživljavanje. Do ovog zaključka naučnici su došli primenom softvera kojim je obavljena analiza identiteta u digitalnim zapisima u rasponu od 5 godina.
Naučnica Monika Bond sa Univerzitata u Cirihu se bavila posmatranjem grupa žirafa u severnoj Tanzaniji i došla do rezultata koji pokazuju da društvenije ženke žirafe žive duže. Jedinke koje su vreme provodile u društvu bar još tri članice iste vrste sa velikom verovatnoćom mogu da nadžive one čiji je socijalni krug uži.
Za razliku od drugih vrsta u kojima su jedinke grupa prisne, pokazuju međusobnu brigu kroz rituale održavanja higijene ili raspodele hrane, žirafe jednostavno borave u bliskom prostoru.
Kao kontrast obimno proučavanom okruženju u Nacionalnom parku Serengeti, Tanzanija pruža mogućnost izučavanja uticaja ljudi na ekosistem i biološki opstanak žirafa. Ovde žirafe mogu slobodno da grickaju lišće bagrema u parkovima ili se šetaju pod baobabima nalik džinovskim stablima brokolija.
Hipoteza kojom se Bond bavi analizira uticaj socijalnog udruživanja na smanjenje stresa, čime se direktno pospešuje motivacija, radoznalost i fizička aktivnost, podiže kvalitet i stvaraju uslovi za produženje života.
