NjUJORK – Dok Federalne rezerve ubrzavaju povlačenje svog bilansa ovog meseca, neki investitori brinu da bi takozvano „kvantitativno pooštravanje“ moglo da utiče na ekonomiju i učini ovu godinu još brutalnijom za akcije i obveznice.
Nakon što je otprilike udvostručio bilans stanja na 9 biliona dolara nakon pandemije, Fed je u junu počeo da se oslobađa državnih obveznica i hipotekarnih hartija od vrednosti koje drži tempom od 47,5 milijardi dolara. Najavila je da ovog meseca ubrzava tempo kvantitativnog pooštravanja na 95 milijardi dolara.
Razmere popuštanja Fed-a su bez presedana, a efekte gubitka uloge centralne banke kao doslednog, cenovno neosetljivog kupca vrednosnih hartija do sada je bilo teško sagledati u smislu posledica na cene imovine.
Neki investitori, međutim, smanjuju akcije ili fiksni prihod kako se kvantitativno zaoštravanje ubrzava, oprezni da bi se proces mogao kombinovati sa faktorima kao što su više kamatne stope i rastući dolar kako bi dodatno opteretili cene imovine i ugrozili rast.
„Ekonomija je već na klizavom putu ka recesiji i ubrzanje Fed-ovog tempa u pogledu pooštravanja uslova će ubrzati pad cena akcija i povećanje prinosa na obveznice“, rekao je Fil Orlando, glavni strateg tržišta akcija u Federated Hermesu, koji je nedavno povećao alokaciju gotovine na 20-godišnji maksimum.
Stroža monetarna politika Fed-a uticala je na akcije i obveznice u 2022. S&P 500 je pao za 14,6%, dok je prinos na referentni 10-godišnje američke obveznice, koji se kreće obrnuto od cena na tržištu, nedavno iznosio 3,30%, nakon porasta od 182 boda ove godine.
Iako su nedavni podaci pokazali da je američka privreda ostala otporna na veće kamatne stope, mnogi ekonomisti smatraju da stroža monetarna politika povećava šanse za recesiju sledeće godine.
Njujorški Fed je u maju prognozirao da će centralna banka do 2025. godine smanjiti svoja sredstva za 2,5 biliona dolara.
Procene se razlikuju kako će ovo uticati na ekonomiju: Orlando, u Federated Hermesu, rekao je da bi svaka milijarda dolara u smanjenju bilansa Fed-a bio jednak sa dodatnih 25 baznih poena u implicitnom povećanju stope. Ian Lingen, šef strategije američkih stopa u BMO Capital Markets, procjenjuje da bi to moglo dodati do 75 baznih poena samo do kraja 2023.
Sa druge strane, Solomon Tadese, šef severnoameričkih kvantnih strategija u Sosijete ženeral, veruje da će Fed na kraju odrezati 3,9 milijardi dolara iz svog bilansa stanja, što je oko 450 baznih poena u implicitnim povećanjem stope. Fed je već podigao stope za 225 baznih poena, a očekuje se još jedno povećanje od 75 baznih poena kasnije ovog meseca.
„To bi moglo biti povećanje pooštravanja koje bi moglo da izazove sledeći pad tržišta“, napisao je Tadese, koji veruje da bi S&P mogao pasti na raspon od 2900-3200.
Investitori će sledeće nedelje pratiti avgustovske podatke o potrošačkim cenama kako bi ukazali na to da je inflacija dostigla vrhunac. Fed će održati sastanak o monetarnoj politici 21. septembra.
Džejk Šurmajer, portfolio menadžer u kompaniji Harbour Capital Advisors, rekao je da smanjena likvidnost zbog pooštravanja finansijskih uslova već otežava preuzimanje velikih pozicija u obveznicama i da će verovatno doprineti većoj volatilnosti u budućnosti.
„To nam daje pauzu pre nego što napravimo bilo kakav potez“, rekao je on. Iako Šurmajer smatra da su dugoročni trezori privlačni, on „okleva da doda još rizika dok se volatilnost ne smanji“, rekao je on.
Timoti Braude, globalni šef OCIO u Goldman Sachs Asset Management, smanjivao je svoju alokaciju kapitala u očekivanju veće volatilnosti zbog kvantitativnog pooštravanja Fed-a.
„Veoma je teško reći koja će tržišta biti najviše pogođena“, rekao je on.
