SAD su u petak zabeležile milionitu transplantaciju organa, prekretnicu koja dolazi u kritičnom trenutku za Amerikance koji još uvek očajnički čekaju tu šansu za opstanak.
Ipak, nacionalni sistem transplantacije je na raskrsnici. Više ljudi nego ikada dobija nove organe — rekordnih 41.356 samo prošle godine. U isto vreme, kritičari kritikuju sistem zbog politike i direktnih grešaka koje troše organe i koštaju života.
Gnev je proključao prošlog meseca na saslušanju u senatskom odboru gde su zakonodavci okrivili Ujedinjenu mrežu za deljenje organa, neprofitnu organizaciju koja ima vladin ugovor da vodi sistem transplantacije, za glomazno praćenje organa i loš nadzor.
„Ovo vam sedi na rukama dok ljudi umiru“, rekla je senatorka Elizabet Voren iz Masačusetsa izvršnom direktoru organizacije dok su ona i drugi senatori sugerisali da UNOS treba da bude zamenjen.
UNOS kontinuirano preduzima korake da poboljša snabdevanje organima i pravičnost i neće biti zadovoljan sve dok je ne dobije svako kome je potrebna transplantacija, odgovorio je izvršni direktor Brajan Šepard.
Drugi stručnjaci kažu da vatromet odvlači pažnju od posla koji je već u toku.
„Svi bi želeli da sistem bude bolji“, rekla je Rene Landers, stručnjakinja za zdravstveno pravo sa Univerziteta Safolk koja je, kao deo nezavisnog naučnog savetodavnog panela pri vladi, bila koautor nacrta za promene ranije ove godine.
Taj plan, iz Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine, postavlja petogodišnji rok za poboljšanje svakog dela kompleksnog sistema transplantacije – uključujući grupe koje prikupljaju organe od preminulih donora, centre za transplantaciju koji odlučuju koje će koristiti, i vladine agencije koje regulišu i jedno i drugo.
„Fokusiranje samo na jedan aspekt zapravo neće postići taj cilj“, rekao je Landers. „Ima toliko drugih delova koji moraju da sjednu na svoje mesto.“
U SAD više od 400.000 ljudi živi sa funkcionalnim transplantiranim organima, saopštio je UNOS u petak. Za sve spasene živote svake godine, više od 105.000 ljudi je na nacionalnoj listi koji još čekaju na novi bubreg, jetru, srce ili drugi organ, a oko 17 dnevno umire čekajući.
Prečesto se potencijalno upotrebljivi organi ne vraćaju od potencijalnih donatora, a previše bolnica odbija organe koji nisu savršeni koji bi ipak mogli ponuditi dobar ishod za pravog pacijenta, navodi se u izveštaju Nacionalne akademije.
Bubrezi su organ koji se najviše traži, a skoro četvrtina doniranih prošle godine je odbačena, a bolnice su ih odbile iz raznih razloga.
Istraga Senatskog odbora za finansije otkrila je dodatne probleme, uključujući neuspjehe testiranja koji su između 2008. i 2015. doveli do toga da je 249 primalaca transplantiranih razvilo bolesti od doniranih organa, od kojih je 70 umrlo. U drugim slučajevima, organi koji su se otpremali iz jedne bolnice u drugu izgubljeni su u tranzitu ili su odloženi tako dugo da nisu bili upotrebljivi.
Iako se takve greške nikada ne bi smele desiti, one su mali deo desetina hiljada transplantacija izvedenih u tom vremenskom periodu.
Rešenja za češće probleme – nabavku više organa i uveravanje da se koriste – su teža, ali pokušaji su u toku:
– Transplantacije bubrega porasle su za 16% prošle godine – i za 23% među pacijentima crne rase – što se pripisuje promeni UNOS-a u distribuciji organa koja omogućava da se bubrezi otpremaju bolesnijim pacijentima koji su udaljeniji umesto da se prvo nude bolnicama blizu mesta gde su poklonjeni.
–U julu, UNOS je rekao bolnicama da prestanu da koriste određenu formulu za testiranje funkcije bubrega koja može potceniti potrebu crnih pacijenata za transplantacijom i ostaviti ih da čekaju duže od sličnih bolesnih belaca.
– Neke „organizacije za nabavku organa“ ili OPO preuzimaju organe od preminulih donatora po mnogo većoj stopi od drugih. Medicare je ove godine finalizirao nova pravila koja zahtijevaju poboljšanje ili bi slabije uspješne mogle biti ugašene 2026.
—OPO nerado preuzimaju manje od savršene organe za koje znaju da obližnje bolnice neće prihvatiti. Neke bolnice mogu uvek odbiti bubrege od donatora starijih od 70 godina ili dijabetičara, na primer. Ali uskoro će se stope prihvatanja bubrega centara za transplantaciju pratiti kao nova mera kvaliteta.
Da bi se pripremile, desetine bolnica koriste nove kompjuterske filtere kako bi odbili da čak i primaju ponude koje ne nameravaju da prihvate. Preskakanje tih ponuda moglo bi omogućiti da te ponude brže stignu do mesta kao što je centar za transplantaciju Univerziteta Jejl – poznat po uspehu sa manje nego savršenim bubrezima – pre nego što organi predugo ostanu na ledu da bi bili upotrebljivi.
„Ne možete kritikovati OPO zato što ne oporavljaju organe ako ne počinjete da smatrate programe transplantacije odgovornim za odluke koje donose“, rekao je specijalista za bubrege dr Ričard Formica, direktor medicine za transplantaciju na Jejlu. „Moramo smisliti načine da podstaknemo ljude da promene svoje ponašanje.“
