Prema novom izveštaju Svetske meteorološke organizacije, agencije Ujedinjenih nacija, dinamika uzajamnog jačanja zagađenosti i zagrevanja planete imaće posledice na klimu, zbog kojih će patiti milioni ljudi.
Godišnji bilten UN-a o kvalitetu vazduha i klimi posebno ističe uticaj dima uzrokovanog šumskim požarima u 2021. godini nakon što su, kao i u 2020, vrućina i suša pogoršali širenje šumskih požara na zapadu Severne Amerike i u Sibiru, što je izazvalo znatno povećanje nivoa finih čestica (PM 2,5) štetnih za zdravlje.
„Prema projekcijama, čak uz slabu emisiju, zagrevanje planete uzrokovaće povećanje broja šumskih požara i zagađenost atmosfere koju izazivaju“, objasnio je glavni sekretar Svetske meteorološke organizacije Peteri Talas.
On je u saopštenju naglasio da će ta pojava uticati na ljudsko zdravlje, ali će isto tako pogoditi i ekosisteme, jer zagađivači atmosfere padaju na Zemljinu površinu.
„Posmatrali smo taj proces tokom velikih vrućina koje su pogodile Evropu i Kinu ove godine, kada su stabilni atmosferski uslovi, sunčano vreme i slabi vetrovi pogodovali povećanom nivou zagađivača“, rekao je.
Prema posmatranjima na planetarnom nivou, tokom poslednjih 20 godina ukupna izgorena površina u jednoj godini imala je tendenciju smanjivanja, zahvaljujući manjem broju požara u savani i preriji. Ali, na kontinentalnom nivou, u nekim regionima zabeležena je tendencija povećavanja, posebno na zapadu Severne Amerike, u Amazoni i Australiji.
Snažni šumski požari izazvali su abnormalno povišene nivoe PM 2,5 čestica u Sibiru, Kanadi i na zapadu SAD-a u julu 2021. godine. U istočnom Sibiru te su koncentracije dosegle nivo koji „nikad dosad nije primećen“, tvrdi Svetska meteorološka organizacija, uglavnom zbog posebno visokih temperatura i suše.
Ova godina „daje da se nasluti šta nam donosi budućnost, jer moramo da se bojimo novog povećanja učestalosti, jačine i trajanja talasa vrućine“, tvrdi Talas.
To bi moglo još više pogoršati kvalitet vazduha zbog takozvane „klimatske reakcije“, odnosno uticaja klimatskih promena na povećanje nivoa ozona na nivou tla, na štetu vazduha koji udišemo.
Prema projekcijama, na područjima u kojima će se više osećati ta pojava, a to je većina Azije, živi gotovo četvrtina svetskoga stanovništva, objasnio je Lorenco Labrador iz Svetske meteorološke organizacije. Klimatske promene mogle bi, dakle, naškoditi stotinama miliona ljudi.
