„Zemlja kao što je Rusija koja vodi agresivni rat ne treba da može da se kvalifikuje za vizne olakšice dok nastavlja sprovođenje svoje destruktivne spoljne politike i vojne agresije prema Ukrajini, pokazujući potpuno zanemarivanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“, navodi se u saopštenju.
Kako se navodi, suspenzija je odgovor na povećane rizike i pretnje po bezbednosne interese Unije i nacionalnu bezbednost zemalja članica kao rezultat ruske vojne agresije u Ukrajini.
Ukidanje viznih olakšica znači da ruski državljani neće više imati privilegovan pristup EU i biće suočeni sa dužim, skupljim i težim procesom apliciranja za vize. Zemlje članice će imati široko diskreciono pravo kada procesuiraju aplikacije za kratkoročne vize ruskih državljanja i moći će pažljivije da razmatraju aplikacije ruskih državaljana koji putuju u EU, navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, EU ostaje otvorena za određene kategorije ruskih viznih aplikacija za osobe koje putuju iz određenih razloga, uključujući za članove porodica evropskiih državljana, novinare, disidente i predstavnike civilnog društva. Komisija takođe podnosi predlog za nepriznavanje ruskih pasoša izdatih u okupiranim zonama Ukrajine.
Kako se navodi ovi predlozi slede politički dogovor koji su postigli ministri spoljnih poslova EU na neformalnom sastanku 31. avgusta o zajedničkom i koordinisanom putu kada je reč o izdavanju viza za ruske državljane.
Potpredsednik Evropske komisije za promociju evropskog načina života Margaritis Shinas rekao je da je vizna politika EU znak poverenja, „poverenja koje je Rusija potpuno potkopala sa svojim ničim izazvanim i neopravdanim agresivnim ratom protiv Ukrajine“.
„Dok se nastavlja ruska vojna agresija na zemlju kandidata za članstvo EU ruski državljani ne mogu da uživaju olakšice za putovanje u Evropu. Još jednom EU pokazuje svoje nepokolebljivo jedinstvo u svom odgovoru na rusku vojnu agresiju“, rekao je on.
U saopštenju se navode i reči ministarke za unutrašnje poslove Ilve Johanson, koja je ukazala da Rusija nastavlja da krši međunarodno pravo svojim ilegalnim vojnim delovanjem, da čini zločine protiv Ukrajinaca i podriva evropsku globalnu bezbednost i stabilnost“. „Takvo delovanje krši osnovne principe na kojima je zaključen Sporazum o viznim olakšicama idu protiv interesa EU i njenih zemalja članica, rekla je Johanson.
U praksi ovo će za Ruse značiti da će cena vize porasti sa 35 na 80 evra za sve podnosioce. Vreme procesuiranja će se produžiti sa 10 na 15 dana, a taj period može biti produžen na maksimalno 45 dana u pojedinačnim slučajevima kada je potrebno dodatno razmatranje. Biće restriktivniji propisi za vize sa više ulazaka, podnosioci neće više imati laki pristup vizama koje važe za više ulazaka u šengensku zonu. Biće potrebno više dokumenata za podnošenje, podnosioci će morati da podnesu puni spisak dokumenata kada apliciraju za vizu, neće više moći da primene pojednostavljen spisak koji važi prema Sporazumu o viznim olakšicama.
Ukazuje se da je EU zaključila Sporazume o viznim olakšicama sa ograničenim brojem zemalja i da su ti sporazumi zasnovani na uzajamnom poverenju i poštovanju zajedničkih vrednosti EU i date zemlje.
„Ruska invazija na Ukrajinu nespojiva je sa odnosom od poverenja i suprotna je duhu partnerstva na kome se zasnivaju Sporazumi o viznim olakšicama. To opravdava mere preduzete da se zaštiti osnovni bezbednosni interesi EU i njenih zemalja članica“, navodi se u saopštenju.
Navodi se da je od početka ruske agresije na Ukrajinu situacija pogoršana sa tragičnim ljudskim posledicama za civile i sa rasprostranjenom destrukcijom ključne infrastrukture.
Pored toga se naglašava da zemlje članice ne treba da priznaju ruske pasoše izdate u okupiranim oblastima Ukrajine kao validne dokumente za izdavanje viza i prelazak spoljnih granica EU. Navodi se da je Rusija uvela praksu izdavanja pasoša Rusima u sve više oblasti Ukrajine koji nisu pod kontrolom ukrajinske vlade, posebno oblasti Herson i Zaporožje.
Odluka o nepriznavanju ovih pasoša je obavezujuća i primenjuje se na sve zemlje članice EU, zamenjujući raniju politiku da o tome zemlje odlučuju po svojoj diskreciji, koja je važila od ilegalne aneksije Krima. To je, kako se navodi, dalji korak ka zajedničkom odgovoru EU na rusku vojnu agresiju u Ukrajini i rusku praksu izdavanja pasoša u okupiranim stranim oblastima.
Sada Savet EU treba da razmatra i usvoji predlog o suspendovanju Sporazuma o viznim olakšicama.
Kada je usvojena, ta odluka stupa na snagu drugog dana posle objavljivanja u Službenom glasniku EU. Rusija će o tome biti obaveštena ne kasnije od 48 sati pre njenog stuapanja na snagu. Evropski parlament i Savet EU odlučuju o predlogu o nepriznavanju ruskih pasoša izdatih u okupiranim stranim oblastima. Ta mera stupa na snagu prvog dana od njenog objavljivanja u Službenom listu.
