Struja u kritičnoj nuklearnoj elektrani u Ukrajini gotovo je prekinuta u ponedeljak, drugi put u dve nedelje, pošto je Kijev optužio Moskvu da je gurnula rat na ivicu nuklearne katastrofe, dan pre Nuklearni nadzornik Ujedinjenih nacija trebalo je da izda procenu elektrane u Zaporožju, prenosi Rojters.
Ukrajina i Rusija optužuju jedna drugu da rizikuju katastrofu granatiranjem u blizini elektrane, za koje su zvaničnici rekli da su prekinuli dalekovode i isključili jedini preostali reaktor u najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani.
Međunarodna agencija za atomsku energiju, pozivajući se na informacije dobijene iz Ukrajine, saopštila je da je rezervni vod elektrane prekinut radi gašenja požara, ali da sam vod nije oštećen i da će biti ponovo priključen.
Postrojenje ima dovoljno električne energije da bezbedno radi i biće ponovo priključeno na mrežu kada se rezervno napajanje vrati, saopštila je agencija za nadzor pre nego što je u utorak objavila svoje potpune nalaze u detaljnijem izveštaju.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je u ponedeljak na „radijacionu katastrofu“ i rekao da granatiranje pokazuje da Rusiju „nije briga šta će IAEA reći“.
„Ponovo – već drugi put – zbog ruske provokacije, stanica Zaporožje je smeštena na korak od radijacijske katastrofe“, rekao je on u svojoj noćnoj video poruci.
Nuklearna zabrinutost doprinosi tekućoj energetskoj borbi između Moskve i Zapada otkako su ruske trupe napale Ukrajinu krajem februara, dok se veći vojni sukob nastavlja.
Evropska tržišta su u ponedeljak otišla u slobodan pad pošto je Rusija držala svoj glavni gasovod do Nemačke zatvorenim. U međuvremenu, Kijev je izneo najhrabriju tvrdnju o uspehu na bojnom polju u svojoj nedeljnoj kontraofanzivi protiv ruskih snaga na jugu.
Fabrika sa šest reaktora u Zaporožju na jugu Ukrajine postala je žarište šestomesečnog sukoba nakon što je Moskva preuzela kontrolu nad postrojenjem u martu, čak i dok ukrajinski inženjeri nastavljaju da ga koriste, povećavajući privid nuklearne nesreće.
Ukrajinska državna nuklearna kompanija Energoatom saopštila je da je poslednji radni blok reaktora elektrane isključen iz ukrajinske mreže nakon što je rusko granatiranje prekinulo dalekovode.
Vladimir Rogov, ruski zvaničnik u regionu Zaporožja, rekao je da je ukrajinsko granatiranje oštetilo zaštitnu posudu pored drugog reaktora, ali da je njegov rad ostao nepromenjen.
Nakon nekoliko dana ćutanja o njihovoj novoj ofanzivi, ukrajinski zvaničnici objavili su na internetu sliku trojice vojnika koji podižu zastavu nad gradom u provinciji Herson, južnom regionu koji je Rusija okupirala od ranih dana rata.
Slika zastave pričvršćene na stub na krovu, navodno u Visokopilju na severu Hersona, objavljena je pošto je Zelenski u nedelju objavio da su ukrajinske snage zauzele dva grada na jugu i jedan na istoku, a da ih nisu identifikovali.
Posle meseci kažnjavanja ruskih artiljerijskih napada na istoku, Ukrajina je konačno započela svoj dugoočekivani kontranapad, najveći otkako je u martu odbacila ruske snage sa predgrađa Kijeva.
Ukrajina je većinu detalja svoje nove kampanje držala u tajnosti, zabranjujući novinarima da budu na liniji fronta i nudeći malo javnih komentara kako bi sačuvala taktičko iznenađenje.
Rusija je rekla da je odbila napade u Hersonu, ali u retkom priznanju ukrajinske kontraofanzive, novinska agencija TASS citirala je zvaničnika u regionu koga je postavila Moskva koji je rekao da su planovi za referendum o pridruživanju Rusiji stavljeni na čekanje zbog bezbednosnu situaciju.
U izveštaju od ponedeljka uveče, ukrajinski generalštab je rekao da su njegove snage odbacile ruske snage u neodređenoj oblasti u blizini Kramatorska – ključnog grada u istočnoj Donjeckoj oblasti – dok su ruske snage granatirale desetak gradova na jugu.
Ipak, Zelenski je upozorio evropske zemlje da bi se mogle suočiti sa hladnom zimom.
U ponedeljak uveče, raketni udar ruskih snaga uništio je skladište nafte u okrugu Krivoriški u Dnjepropetrovskoj oblasti, objavile su službe za vanredne situacije u toj oblasti na Fejsbuku nakon ranijih ruskih raketnih udara u blizini.
Moskva krivi prekide u popravci i održavanju opreme izazvane sankcijama Zapada za zaustavljanje protoka gasa kroz Severni tok 1, njegov glavni gasovod ka Nemačkoj. Rusija je trebalo da ponovo otvori gasovod u subotu, ali je sada zatvoren na neodređeno vreme.
„Problemi sa snabdevanjem gasom nastali su zbog sankcija koje su našoj zemlji uvele zapadne države, uključujući Nemačku i Britaniju“, rekao je u ponedeljak portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Evropa i Sjedinjene Države kažu da Rusija koristi energiju kao oružje, ali dodaju da sarađuju kako bi osigurale snabdevanje.
Evropske zemlje su takođe dale milijarde evra pomoći koja je prošle nedelje pomogla da se evropske cene gasa naglo povuku sa rekordno visokih.
Ali vesti za vikend o produženom gašenju Severnog toka izazvale su još jedan rast cena u ponedeljak, sa glavnim evropskim merilom za više od 35%, što je izazvalo strah od sumorne zime za potrošače i preduzeća širom kontinenta.
Nemački indeks akcija DAKS pao je za više od 2%, evro je potonuo ispod 99 američkih centi prvi put u decenijama, a funta nije bila daleko od najnižeg nivoa iz sredine 1980-ih u odnosu na dolar pošto je Liz Trus najavljena za sledeću britansku premijerku.
Ruski predsednik Peskov obećao je odmazdu za najnoviji potez Zapada koji ima za cilj da ograniči cenu ruskog izvoza nafte od decembra, a koji ima za cilj da smanji glavni izvor prihoda Moskve.
U Rusiji, koja je efektivno zabranila nezavisne medije otkako je predsednik Vladimir Putin pokrenuo svoju „specijalnu vojnu operaciju“ 24. februara, sudija je u ponedeljak oduzeo dozvolu liberalnom listu Novaja gazeta, jednom od poslednjih nezvaničnih glasnika.
Odluka je bila „politički hit posao, bez i najmanje pravne osnove“, rekao je urednik Dmitrij Muratov, koji je prošle godine dobio Nobelovu nagradu za mir za borbu lista za slobodu govora.
Ruski sud je takođe osudio bivšeg novinara na 22 godine zatvora zbog izdaje nakon što su tužioci rekli da je odao državne tajne. Njegove pristalice kažu da je ovaj slučaj odmazda za razotkrivanje detalja ruskih međunarodnih ugovora o naoružanju.
