Šaul Ladani je preživeo nacistički koncentracioni logor i izbegao masakr 11 izraelskih sportista na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine. Decenijama kasnije, 86-godišnjak se vratio u Nemačku da poseti dva mesta gde je za dlaku izbegao smrt.
Ladani, koji je rođen 1936. godine u Beogradu, doveo je u subotu članove porodice u koncentracioni logor Bergen-Belzen u severnoj Nemačkoj da im pokaže mesto gde su ga nacisti zatvorili kao osmogodišnjaka.
Nakon toga, Ladani će u ponedeljak učestvovati na zajedničkoj nemačko-izraelskoj ceremoniji u Minhenu povodom obeležavanja 50 godina od napada palestinskih terorista na Olimpijce.
Ladani, koji se na igrama u Minhenu takmičio kao trkač, žustro je koračao u limeta-zelenim patikama i bež šeširu za sunce dok je vodio svoju unuku, svoju mlađu sestru i njeno troje dece u Bergen-Belzen, koji je pretvoren u spomen-mesto. Pokazao je na parcelu, danas prekrivenu šikarama borovnice i vrijeska i visokim brezama i borovima, na kojoj je nekada stajala baraka br. 10.
Tamo je držan sa roditeljima i dve sestre oko šest meseci 1944. pre nego što im je dozvoljeno da odu u skladu sa sporazumom koji su sklopile mađarske i švajcarske jevrejske fondacije, a koje su nacistima platile otkup za oslobađanje više od 1.600 Jevreja deportovanih iz Mađarske.
„Nije prijatno podsećati se na ovaj period“, rekao je Ladani u intervjuu za Asošiejted pres u bivšem koncentracionom logoru. Ali bilo mu je važno da se vrati i ispriča rođacima o strahotama koje je pretrpeo tokom Holokausta, u kojem je ubijeno 6 miliona evropskih Jevreja. To je hodočašće koje je već nekoliko puta ranije išao sa ostalim članovima porodice.
„Uvek dovodim ovde nekog od svojih rođaka da ih nauči, da ih obrazuje šta se dogodilo“, rekao je Ladani.
Iako je tada bio mali dečak, Ladani se još uvek seća stalne gladi i naizgled beskonačnih prozivki na hladnom vetru ispred kasarne kada su stražari prebrojavali logoraše.
Ladanijevi su pobegli iz Beograda 1941. nakon što je njihov dom bombardovao nemački Luftvafe, odnosno vazduhoplovstvo. Pobegli su u Budimpeštu, u Mađarskoj, ali su ih nacisti na kraju uhvatili i poslali u Bergen-Belzen, gde je 52.000 zatvorenika — uglavnom Jevreja — ubijeno ili umrlo ubrzo nakon što su ga britanski vojnici oslobodili 15. aprila 1945.
Nakon što su prošle godine oslobođeni u razmeni, Ladani i njegova porodica otputovali su u Švajcarsku i na kraju se 1948. preselili u Izrael. Tamo je odrastao da postane profesor industrijskog inženjerstva i menadžmenta i uspešan trkač – još uvek drži svetski rekord od 50 milja, postavljen 1972.
Kada je sa 36 godina došao u Minhen na Olimpijske igre, rekao je, pokušao je da pogodi starost svakog Nemca kojeg je sreo, i „da bi po mom mišljenju bio mudar po godinama u starosnoj grupi koja bi mogla da učestvuje u zverstava Trećeg rajha, sprečio sam svaki kontakt.”
Međutim, ovoga puta nisu Nemci bili ti koji su predstavljali pretnju po njegov život.
Rano ujutru 5. septembra, pripadnici palestinske grupe Crni septembar upali su u Olimpijsko selo, ubili dvojicu sportista iz izraelske delegacije i uzeli još devetoricu talaca, zahtevajući oslobađanje palestinskih zatvorenika u Izraelu, kao i dvojicu levičara ekstremisti u zapadnonemačkim zatvorima.
Ladani je, opet, za dlaku pobegao. Prestravljen cimer ga je probudio i rekao da je kolega sportista mrtav, a on je brzo obuo patike i otrčao do vrata njihovog stana.
Odmah ispred video je olimpijskog zvaničnika kako preklinje čoveka u trenerci i šeširu, kasnije identifikovanog kao vođu napadača, da bude „human“ i pusti zvaničnike Crvenog krsta u susedni stan. Taj čovek je, seća se Ladani, odgovorio: „Ni Jevreji nisu humani“.
Ladani se okrenuo, nabacio odeću preko pidžame i pridružio se drugim saigračima u bekstvu. Nisu svi bili te sreće; svih devet talaca i policajac ubijeni su tokom neuspelog pokušaja spasavanja.
Ladani je rekao da dok je pre napada Olimpijada bila čisto „sportski susret radosti i takmičenja“, danas se nijedan takav događaj ne održava bez strogog obezbeđenja.
„Od tada“, rekao je, „svet se promenio“.
Zapadna Nemačka je kritikovana ne samo zbog promašaja spasavanja, već i zbog toga što je decenijama skrivala istorijske dosijee o tragičnim događajima i što nije ponudila dovoljno odštete porodicama žrtava. Rođaci 11 ubijenih sportista zapretili su da će bojkotovati godišnjicu od ponedeljka, ali su prošle nedelje konačno postigli dogovor u kome će dobiti ukupno 28 miliona evra odštete.
Ladani planira da nosi svoju originalnu jaknu izraelskog tima iz 1972. tokom memorijala, i raduje se što će pokazati svetu da su i on i Izrael izdržali.
„Oni koji su pokušali da me ubiju više nisu živi“, rekao je. „Mi smo još uvek ovde. Ne samo kao pojedinci, već i kao država.”
