Promena, koju je papa doneo dekretom, usledila je nakon pet godina često oštre debate unutar reda i između nekih najviših članova stare garde i Vatikana oko novog ustava za koji su se neki plašili da bi oslabio njegov suverenitet.
Grupa, čiji je formalni naziv Suvereni vojni bolnički red svetog Jovana Jerusalimskog, sa Rodosa i Malte, osnovana je u Jerusalimu pre skoro 1.000 godina da bi pružila medicinsku pomoć hodočasnicima u Svetoj zemlji.
Sada ima višemilionski budžet, 13.500 članova, 95.000 volontera i 52.000 medicinskog osoblja koje vodi izbegličke kampove, centre za lečenje od droge, programe pomoći u katastrofama i klinike širom sveta.
Red je bio veoma aktivan u pomaganju ukrajinskim izbeglicama i žrtvama rata.
Ona nema stvarnu teritoriju osim palate i kancelarija u Rimu i tvrđave na Malti, ali je priznata kao suvereni entitet sa sopstvenim pasošima i registarskim tablicama.
Ima diplomatske odnose sa 110 država i status stalnog posmatrača u Ujedinjenim nacijama, što mu omogućava da deluje kao neutralna strana u naporima za pružanje pomoći u ratnim zonama.
Kardinal Silvano Tomasi, papin specijalni delegat za red, rekao je novinarima na brifingu zajedno sa nekim članovima privremene vlade da novi ustav reda neće oslabiti njegov međunarodni suverenitet.
Ali kao verski red, morao je da ostane pod okriljem Vatikana, rekao je kardinal Đanfranko Gilanda, član radne grupe koja je pripremila novi ustav koji je papa odobrio u subotu.
Franja je sazvao vanredni opšti kapitul za 25. januar da bi započeo proces izbora novog Velikog majstora.
Poslednji, Italijan Đakomo Dala Tore, umro je u aprilu.
„Nadamo se da će ovo ponovo uspostaviti jedinstvo u poretku i povećati njegovu sposobnost da služi siromašnima i bolesnima“, rekao je Tomasi.
Tomasi i poručnik Velikog majstora, Kanađanin Džon Danlap, predvodiće grupu do generalnog poglavlja. Očekuje se da će novi Veliki majstor biti izabran do marta, rekli su zvaničnici.
Prema prethodnom ustavu, od najviših vitezova i Velikog majstora se zahtevalo da imaju plemenitu lozu, nešto što su reformatori rekli da je isključilo skoro sve osim Evropljana iz obavljanja najviših uloga.
Novi ustav eliminiše vlast plemstva, kao i tradiciju da se veliki majstori biraju doživotno.
„Biće demokratskije. Pitanje plemstva je sada postalo sekundarno“, rekao je Tomasi.
Budući veliki majstori biće birani na 10-godišnji mandat, koji se može obnoviti samo jednom, i moraće da se povuku sa funkcije u 85. godini.
Reformatori, koje je podržao Vatikan, pozvali su na transparentniju vladu koja bi donela svežu krv i omogućila poretku da bolje odgovori na ogroman rast koji je video poslednjih godina.
