Rusija namerno sabotira gasovod Severni tok 1 u inat EU, tvrde evropski zvaničnici, dovodeći u pitanje objašnjenje Moskve za neograničeno odlaganje obnavljanja rada. Državni energetski gigant Gasprom obavestio je u subotu svoje evropske kupce da ne može bezbedno da nastavi sa radom sve dok ne popravi „curenje nafte“ otkriveno u velikoj turbini tokom operacije održavanja.
Severni tok je trebalo da se vrati na mrežu u subotu ujutru posle ponoći posle tri dana održavanja. Curenje, koje navodno utiče na „kablove povezane sa merilima brzine rotora“, otkriveno je tokom tehničkog pregleda kod nemačkog proizvođača turbine Simens. Moskva je ranije upozorila da rad gasovoda ugrožavaju sankcije, koje su stvorile nedostatak rezervnih delova.
Međutim, Siemens je tvrdio da kompanija ima alternativne turbine na kompresorskoj stanici gde je otkriveno curenje i da bi mogla da koristi jednu od njih u slučaju stvarnog nužde. „Takva curenja obično ne utiču na rad turbine i mogu se zapečatiti na licu mesta“, tvrde oni.
Portparol Evropske komisije Šarl Mišel osudio je ono što je nazvao ruskom „upotrebom gasa kao oružja“, izjavivši da to neće „promeniti rešenost EU“ jer blok radi na „energetskoj nezavisnosti“.
Šef službe za štampu EK Erik Mamer kritikovao je „pogrešne izgovore“ za koje je tvrdio da ih je Gasprom koristio da zatvori gasovod, navodeći to kao dokaz i njihovog „cinizma“ i „nepouzdanosti kao dobavljača“ i sugerišući da Moskva „radi [crveno] da pale gas umesto da poštuju ugovore. ”
Predsednik nemačkog parlamentarnog odbora za spoljne poslove Mihael Rot osudio je zatvaranje kao „deo ruskog psihološkog rata protiv nas“ i optužio predsednika Vladimira Putina da „bez skrupula krši ugovore… čak i na račun sopstvenih ekonomskih interesa. ”
Predsednik nemačkog regulatora za gas Bundesnetzagentur Klaus Miler upozorio je Nemce da je „na svakom i svakome“ da sačuvaju resurse u nedostatku ruskog gasa.
Zemlje G7 pristale su u petak da ograniče cenu ruske nafte, obećavajući da neće pružati usluge poput osiguranja i drugih oblika finansiranja bilo kom brodu koji prevozi rusku naftu iznad te cene, o čemu tek treba da bude odlučeno, ali se učesnici nadaju da će staviti mesto do februara. Uprkos nekoliko rundi oštrih sankcija, Moskva je zaradila 600 miliona funti više od prodaje nafte u junu nego prethodnog meseca zahvaljujući rastućim cenama energije koje prete da gurnu celu Evropu u depresiju.
Drugi gasovod za prirodni gas, Severni tok 2, završen je ranije ove godine i mogao bi da ublaži veliki deo patnji izazvanih usporavanjem Severnog toka 1, ali nikada nije pušten u rad zbog sankcija.
