Ministri G7 složili su se u petak da uvedu gornju granicu cene ruske nafte u cilju smanjenja prihoda od rata Moskve u Ukrajini, uz istovremeno održavanje protoka nafte kako bi se izbegli skokovi cena, iako je Rusija obećala da će zaustaviti prodaju nafte zemljama koje nameću to.
Ministri G7 potvrdili su svoju posvećenost formiranju kartela kupaca nakon virtuelnog sastanka. Oni su, međutim, rekli da će ključni detalji, uključujući nivo gornje cene po barelu, biti određeni kasnije „na osnovu niza tehničkih inputa“ koje će dogovoriti koalicija zemalja koje ga primenjuju.
„Danas potvrđujemo našu zajedničku političku nameru da finalizujemo i sprovedemo sveobuhvatnu zabranu usluga koje omogućavaju pomorski transport sirove nafte i naftnih derivata ruskog porekla na globalnom nivou“, rekli su ministri G7.
Pružanje usluga pomorskog transporta u kojima dominira Zapad, uključujući osiguranje i finansije, bilo bi dozvoljeno samo ako se ruska nafta kupuje na ili ispod nivoa cena „koje je odredila široka koalicija zemalja koje se pridržavaju i primenjuju ograničenje cena“.
G7 čine Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Sjedinjene Države.
Visoki zvaničnik američkog ministarstva finansija rekao je novinarima da će koalicija postaviti određenu granicu cene u dolarima za rusku sirovu naftu i dva druga za naftne derivate, a ne popuste na cene na globalnom tržištu. Kapa bi se ponovo pregledala po potrebi.
Ministri G7 rekli su da će raditi na finaliziranju detalja kroz sopstvene domaće procese na vreme do pokretanja do 5. decembra, kada nove sankcije Evropske unije iniciraju zabranu uvoza ruske nafte u blok.
„Ovo ograničenje cena ruskog izvoza nafte je dizajnirano da smanji Putinove prihode, zatvarajući važan izvor finansiranja za agresorski rat“, rekao je nemački ministar finansija Kristijan Lindner, sadašnji predsedavajući finansija G7. „Istovremeno, želimo da obuzdamo rastuće globalne cene energije. Ovo će minimizirati globalnu inflaciju.
Kremlj je odgovorio na izjavu G7 rekavši da će prestati da prodaje naftu zemljama koje primenjuju ograničenje cena, rekavši da će to destabilizovati globalna tržišta nafte.
Jednostavno nećemo sarađivati sa njima na netržišnim principima“, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Bez obzira na to, američka ministarka finansija Dženet Jelen rekla je da će Rusija i dalje imati ekonomski podsticaj da prodaje naftu po ili blizu granice cene, jer bi u suprotnom morala da zatvori proizvodnju koju bi bilo teško ponovo pokrenuti. Kina i Indija bi takođe nastojale da kupe naftu po ograničenoj ceni, dodala je ona.
Francuski ministar finansija Bruno Le Mer uneo je dozu realnosti, rekavši svojim kolegama iz G7 da je potrebno više rada na izradi tehničkih detalja, ubeđivanju kritične mase uvoznika da se pridruže planu i očuvanju evropskog jedinstva po tom pitanju, saopštila je njegova kancelarija u izjava.
„Dobili smo pozitivne signale od drugih zemalja, ali još nemamo čvrste obaveze“, rekao je visoki izvor G7 o naporima da se druge zemlje angažuju u koaliciji. „Želeli smo da pošaljemo signal jedinstva Rusiji i zemljama poput Kine.
Saopštenje G7 imalo je mali uticaj na referentne cene sirove nafte, koje su porasle u očekivanju rasprave OPEK+ o smanjenju proizvodnje u ponedeljak usled slabije tražnje
Ministri su rekli da će raditi na finalizaciji detalja, kroz sopstvene domaće procese, sa ciljem da se to uskladi sa početkom sankcija Evropske unije koje će zabraniti uvoz ruske nafte počev od decembra.
Sprovođenje gornje granice bi se u velikoj meri oslanjalo na uskraćivanje transportnog osiguranja uz posredovanje Londona, koje pokriva oko 95% svetske flote tankera, i finansiranja tereta po ceni iznad gornje granice. Ali neki analitičari kažu da bi se mogle naći alternative da se to zaobiđe i da bi tržišne snage mogle da ga učine neefikasnim
Ministri G7 rekli su da će nastojati da ograniče zaobilaženje putem „modela vođenja evidencije i atestiranja koji pokriva sve relevantne vrste ugovora“ koji ima za cilj dosledno sprovođenje u svim jurisdikcijama.
Uprkos padu obima izvoza nafte iz Rusije, njen izvozni prihod u junu porastao je za 700 miliona dolara u odnosu na maj zbog cena koje su porasle zbog njenog rata u Ukrajini, saopštila je prošlog meseca Međunarodna agencija za energetiku.
Ministarstvo finansija SAD je izrazilo zabrinutost da bi embargo EU mogao da izazove borbu za alternativne isporuke, podižući globalne cene sirove na čak 140 dolara po barelu, i promoviše ograničenje cena kao način da se održi protok ruske nafte.
Cijene ruske nafte porasle su u očekivanju embarga EU, a naftu Urals trgovalo se po sniženju od 18 do 25 dolara po barelu u odnosu na referentnu naftu Brent, u odnosu na popust od 30 do 40 dolara ranije ove godine.
