SEUL – Dok se rat u Ukrajini proteže u sedmi mesec, Severna Koreja nagoveštava svoj interes da pošalje građevinske radnike da pomognu u obnovi teritorija koje je okupirala Rusija na istoku zemlje, prenosi Asošijejted pres.
Ovu ideju otvoreno podržavaju visoki ruski zvaničnici i diplomate, koji predviđaju jeftinu i vrednu radnu snagu koja bi mogla da bude bačena u „najteže uslove“, termin koji je ruski ambasador u Severnoj Koreji upotrebio u nedavnom intervjuu.
Ambasador Severne Koreje u Moskvi nedavno se sastao sa izaslanicima dve separatističke teritorije koje podržava Rusija u regionu Donbas u Ukrajini i izrazio optimizam u pogledu saradnje u „oblasti migracije radne snage“, navodeći kao razlog ublažavanje granične kontrole njegove zemlje zbog pandemije.
Razgovori su usledili nakon što je Severna Koreja u julu postala jedina nacija, osim Rusije i Sirije, koja je priznala nezavisnost teritorija, Donjecka i Luganska, čime se dodatno uskladila sa Rusijom oko sukoba u Ukrajini.
Zapošljavanje severnokorejskih radnika u Donbasu bi očigledno bilo u suprotnosti sa sankcijama Saveta bezbednosti UN koje su uvedene Severu zbog njegovih nuklearnih i raketnih programa i dodatno zakomplikovalo međunarodni pritisak na nuklearno razoružanje predvođen SAD.
Mnogi eksperti sumnjaju da će Severna Koreja slati radnike dok rat i dalje traje, sa stalnim prilivom zapadnog oružja koje pomaže Ukrajini da odbije mnogo veće ruske snage.
Ali oni kažu da je velika verovatnoća da će Severna Koreja isporučivati radnu snagu Donbasu kada se bore olaksaju da bi se podstakla sopstvena ekonomija, slomljena godinama sankcija koje su predvodile SAD, zatvaranja granica zbog pandemije i decenija lošeg upravljanja.
Izvoz radne snage bi takođe doprineo dugoročnoj strategiji Severne Koreje jačanja saradnje sa Rusijom i Kinom, još jednim ideološkim saveznikom, u partnerstvu u nastajanju koje ima za cilj smanjenje uticaja SAD u Aziji.
Zamenik ruskog premijera Marat Husnulin rekao je da su severnokorejske građevinske kompanije već ponudile pomoć u obnovi ratom razorenih područja u Donbasu i da će severnokorejski radnici biti dobrodošli ako dođu.
To je jasan odstup od pozicije Rusije u decembru 2017, kada je podržala nove sankcije Saveta bezbednosti UN, uvedene Severnoj Koreji zbog testiranja interkontinentalne balističke rakete, zahtevajući od država članica da proteraju sve severnokorejske radnike sa svojih teritorija u roku od 24 meseca.
Rusija sada izgleda željna da potkopa te sankcije jer se suočava sa kampanjom pritiska pod vođstvom SAD koja ima za cilj da izoluje njenu ekonomiju zbog agresije u Ukrajini, rekao je Lim Soo-ho, viši analitičar Instituta za nacionalnu strategiju bezbednosti, istraživačkog centra kojim upravlja Južnokorejska špijunska agencija.
„Za Rusiju, ideja o zapošljavanju severnokorejskih radnika za posleratnu obnovu ima stvarne zasluge“, rekao je Lim. „Veliki broj severnokorejskih građevinskih radnika dolazio je u Rusiju prethodnih godina, a potražnja za njihovom radnom snagom bila je velika jer su bili jeftini i poznati po kvalitetnom radu.
Pre sankcija iz 2017. godine, izvoz radne snage je bio redak legitiman izvor strane valute za Severnu Koreju, donoseći vladi stotine miliona dolara godišnje.
Američki Stejt department je ranije procenio da oko 100.000 Severnokorejaca radi u inostranstvu na poslovima koje je odredila vlada, pre svega u Rusiji i Kini, ali i u Africi, na Bliskom istoku, u Evropi i Južnoj Aziji.
Civilni stručnjaci kažu da su radnici zarađivali od 200 do 500 miliona dolara godišnje za vladu Severne Koreje, dok su držali samo delić svojih plata, često radeći više od 12 sati dnevno pod stalnim nadzorom bezbednosnih agenata svoje zemlje.
Dok je Rusija poslala kući neke severnokorejske radnike pre roka za UN u decembru 2019. godine, ostao je neizvestan broj, koji nastavlja da radi ili se zaglavio nakon što je Sever zapečatio svoje granice kako bi se odbranio od COVID-19.
Severna Koreja bi lako mogla da mobiliše možda nekoliko stotina ili čak hiljada radnika u Donbas ako odluči da iskoristi radnike koji su ostali u Rusiji, rekao je Kang Dong Van, stručnjak za Severnu Koreju sa južnokorejskog Univerziteta Dong-A.
Još nije jasno koliko bi Donbas bio unosan za Severnu Koreju.
Rusiji nedostaje gotovine, pogođena sankcijama Zapada usmerenim na njene finansijske institucije i širok spektar industrija. Severna Koreja verovatno nije zainteresovana da bude plaćena u rubljama zbog zabrinutosti oko kupovne moći valute, koja je dostigla dno tokom prvih dana rata pre nego što je Moskva preduzela korake da veštački vrati njenu vrednost.
Severna Koreja bi možda bila voljna da dobije nadoknadu hranom, gorivom i mašinama, što bi verovatno takođe prekršilo sankcije Saveta bezbednosti, rekao je Lim.
Hong Min, viši analitičar južnokorejskog Instituta za nacionalno ujedinjenje, rekao je da bi Severna Koreja mogla imati na umu veće stvari od kratkoročnih dobitaka od izvoza radne snage.
„Strateško nadmetanje Sjedinjenih Država sa Kinom i konfrontacija sa Rusijom dale su Severnoj Koreji prostora za disanje dok se pridružila Moskvi i Pekingu u ujedinjenom frontu kako bi se suprotstavila uticaju SAD i promovisala multipolarni međunarodni sistem“, rekao je Hong.
Severna Koreja je već iskoristila rat u Ukrajini da pojača razvoj svog naoružanja, koristeći podele u Savetu bezbednosti, gde su Rusija i Kina stavile veto na rezolucije koje su sponzorisale SAD o pooštravanju sankcija Severnoj Koreji zbog njenih oživljenih testova ICBM ove godine.
Severna Koreja i Rusija se takođe sagledavaju oko ključnih politika.
Severna Koreja je više puta krivila Sjedinjene Države za ukrajinsku krizu, rekavši da „hegemonistička politika” Zapada opravdava vojne akcije Rusije u Ukrajini kako bi se zaštitila.
Rusija je u međuvremenu više puta osuđivala oživljavanje velikih vojnih vežbi između SAD i Južne Koreje ove godine, optužujući saveznike za provociranje Severne Koreje i zaoštravanje tenzija.
Aleksandar Macegora, ruski ambasador u Severnoj Koreji, podržao je njenu sumnjivu tvrdnju da su njenu epidemiju COVID-19 izazvali južnokorejski aktivisti koji su balonima preneli letke protiv Severne Koreje i druge materijale preko granice.
Nam Sung-vook, profesor na odseku za ujedinjenje i diplomatiju Južnokorejskog univerziteta u Koreji, jedan je od retkih stručnjaka koji vidi da će izvoz radne snage uskoro početi.
Očajnički da reši svoje ekonomske probleme, Severna Koreja bi mogla da pošalje male grupe radnika u Donbas u „izviđačke misije“ u narednih nekoliko meseci i postepeno povećava broj u zavisnosti od toga kako rat ide, rekao je on.
„Interesi se usklađuju između Pjongjanga i Moskve“, rekao je Nam. „Sto ili 200 radnika bi na kraju moglo postati 10.000.“
