DUBAI – Iranu su potrebne jače garancije Vašingtona za oživljavanje nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, rekao je njegov ministar spoljnih poslova u Moskvi u sredu, dodajući da bi atomska agencija UN trebalo da odustane od „politički motivisanih istraga” o nuklearnom radu Teherana, preneo je Rojters.
Posle 16 meseci indirektnih razgovora između Teherana i Vašingtona, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je 8. avgusta da je EU dala konačnu ponudu za prevazilaženje ćorsokaka za oživljavanje sporazuma.
Iranski visoki diplomata Hosein Amirabdolahjan rekao je da Teheran pažljivo razmatra odgovor Vašingtona na tekst, koji je prošle nedelje prenela Iranu EU kao koordinator nuklearnih pregovora.
„Iran pažljivo razmatra tekst koji je izradila EU… Potrebne su nam jače garancije druge strane da bismo postigli održiv dogovor“, rekao je Amirabdolahian na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim ruskim kolegom u Moskvi.
Amirabdolahjan nije elaborirao „jače garancije“, ali je Teheran tokom višemesečnih razgovora sa Vašingtonom u Beču zahtevao uveravanja SAD da nijedan budući američki predsednik neće odustati od sporazuma kao što je to učinio bivši predsednik SAD Donald Tramp 2018. godine.
Predsednik Džo Bajden ne može da pruži takva gvozdena uveravanja jer je sporazum pre političko razumevanje nego pravno obavezujući sporazum.
Portparol za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi rekao je da nije video komentare iranskog ministra spoljnih poslova.
„Tako da ne znam o kojim garancijama govori“, rekao je Kirbi novinarima. SAD čekaju odgovor EU i Iranaca.
„Iako smo, kao što sam ranije rekao, oprezni optimisti, mi smo takođe pragmatični i bistrih očiju i shvatamo da još uvek postoje praznine i pokušavamo da zatvorimo te praznine na način dobre vere, pregovarajući odgovarajućim kanalima i ne preko javnosti“, dodao je Kirbi.
Bajden je rekao izraelskom premijeru Jairu Lapidu u telefonskom razgovoru u sredu da Sjedinjene Države nikada neće dozvoliti Iranu da nabavi nuklearno oružje, navodi se u saopštenju Bele kuće.
U sopstvenom čitanju poziva, Lapidova kancelarija je saopštila da su „opširno razgovarali o pregovorima o nuklearnom sporazumu i njihovoj zajedničkoj posvećenosti zaustavljanju napretka Irana ka nuklearnom oružju“.
Izrael se protivi povratku na sporazum iz 2015. godine. Bajden je obećao da će oživeti sporazum, istovremeno osiguravajući bezbednost Izraela, regionalnog neprijatelja Irana.
Čovek koji je na kraju bitan u nuklearnom sporu Irana sa Zapadom, vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, mesecima nije komentarisao nuklearne razgovore u svojim javnim govorima.
Upravo je ugriz sankcija SAD, EU i UN zbog nuklearnog programa Teherana primorao Hamneija da pruži probnu podršku paktu iz 2015. između Teherana i velikih sila koje su obuzdale nuklearni program zemlje u zamenu za ukidanje sankcija.
Ali tri godine kasnije, Tramp je izašao iz pakta i ponovo uveo oštre sankcije Iranu, što je navelo Teheran da prekrši nuklearna ograničenja pakta, kao što su obnova zaliha obogaćenog uranijuma, njegova rafinacija do veće fisione čistoće i instaliranje naprednih centrifuga za ubrzanje proizvodnje.
„Biće velika sramota za vrhovnog lidera ako se Vašington ponovo povuče iz sporazuma“, rekao je bivši iranski zvaničnik. „To je jedan od razloga za insistiranje Teherana na ovom pitanju.
Činilo se da je nuklearni sporazum blizu oživljavanja u martu. Ali indirektni pregovori između Teherana i Vašingtona su tada prekinuti zbog nekoliko pitanja, uključujući insistiranje Teherana da Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) zatvori svoje istrage o tragovima uranijuma pronađenim na tri neprijavljena mesta pre nego što nuklearni pakt bude oživeo.
„Agencija bi trebalo da zatvori ovaj slučaj… Ovakvi politički motivisani zahtevi su neprihvatljivi za Iran“, rekao je Amirabdolahian.
Zahtev Teherana rizikuje da naškodi naporima da se spase pakt. Iranski zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je Rojtersu da je zatvaranje istrage IAEA „crvena linija vrhovnog lidera“.
Kirbi je rekao da američki zvaničnici veruju da su strane sada bliže nego što su bile mesecima, „u velikoj meri zbog toga što je Iran spreman da odustane od nekih njihovih zahteva koji uopšte nisu bili povezani sa sporazumom“.
