TOKIO – Japan će razviti i masovno proizvoditi krstareću raketu i balističku raketu velike brzine, saopštio je u sredu, dok traži mogućnost da pogodi udaljenije ciljeve kao deo vojne ekspanzije usmerene na suočavanje sa pretnjama iz Kine i Rusije.
Plan nabavki predstavljen u godišnjem budžetskom zahtevu Ministarstva odbrane predstavlja jasno odstupanje od višedecenijskog ograničenja dometa nametnutog Ustavom ograničenim snagama za samoodbranu Japana, što je značilo da su mogle da bacaju samo rakete dometa od nekoliko stotina kilometara, objavio je Rojters.
„Kina nastavlja da preti da će upotrebiti silu da jednostrano promeni status kvo i produbljuje svoj savez sa Rusijom“, navodi ministarstvo u svom budžetskom zahtevu.
„Takođe vrši pritisak oko Tajvana navodnim vojnim vežbama i nije se odrekao upotrebe vojne sile kao načina da se Tajvan ujedini sa ostatkom Kine“, navodi se u saopštenju.
Uzbuna zbog regionalnih ambicija Kine porasla je ovog meseca nakon što je ispalila pet balističkih projektila u vode manje od 160 km od Japana u demonstraciji sile nakon što je predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi posetila Tajvan.
Ministarstvo je takođe navelo Severnu Koreju kao pretnju Japanu.
Budžetski zahtev je za finansiranje masovne proizvodnje krstarećih raketa sa kopna, verzije proširenog dometa Mitsubishi Heavi Industries dizajnirane projektile tipa 12 koje su već u upotrebi, za udaranje brodova, i nove balističke klizave velike brzine rakete sposobne da pogode kopnene ciljeve.
Ministarstvo takođe traži novac za razvoj drugih projektila, uključujući hipersonične bojeve glave.
Ministarstvo nije dalo domet za predloženo oružje, niti navelo koliko ih planira da postavi, ali će verovatno moći da dosegnu ciljeve u kontinentalnoj Kini ako budu raspoređeni duž obližnjeg jugozapadnog lanca ostrva Okinava u Japanu.
Japan je već naručio rakete za lansiranje iz vazduha, uključujući raketu Joint Strike Missile koju je napravio norveški Kongsberg i Lockheed Martin Corp združenu raketu vazduh-zemljasa domet do 1.000 km.
Međutim, za razliku od brodskih ili zemaljskih lansera, broj koji može da ispali je ograničen brojem aviona koje može da podigne u vazduh da ih ispali.
Ministarstvo je zatražilo povećanje potrošnje za 3,6 odsto na 5,6 biliona jena (39,78 milijardi dolara) za godinu koja počinje 1. aprila, ali je reklo da će ta cifra porasti nakon što se izračunaju troškovi novih programa nabavki.
Vlada premijera Fumija Kišide odobriće taj povećani zahtev krajem godine, kada će takođe predstaviti veliku reformu strategije odbrane i novi srednjoročni plan za jačanje vojske.
Kišida, koji je bezbednost u istočnoj Aziji opisao kao „krhku” nakon ruske invazije na Ukrajinu, obećao je da će „značajno” povećati izdatke za odbranu kako bi pripremio Japan za regionalni sukob.
Njegova vladajuća Liberalno-demokratska partija je u svom izbornom manifestu za gornji dom u julu obećala da će udvostručiti potrošnju za odbranu na 2% bruto domaćeg proizvoda tokom pet godina.
To bi Japan učinilo trećim najvećim vojnim potrošačem u svetu iza glavnog saveznika Sjedinjenih Država i susedne Kine.
Pored povećanja zaliha projektila i druge municije, japanska vojska želi da razvije svoju sajber odbranu, sposobnosti elektromagnetnog ratovanja i prisustvo u svemiru.