NUSA DUA – Zvaničnici za životnu sredinu iz Grupe 20 vodećih bogatih i zemalja u razvoju okupili su se u sredu na indonezijskom odmaralištu Bali na razgovorima o podsticanju globalne klimatske akcije i drugih problema koji su se pogoršali zbog rata u Ukrajini, piše AP.
O implementaciji doprinosa svake zemlje G-20 i sinhronizaciji ciljeva među zemljama u razvoju i razvijenim zemljama biće razgovarano na sastancima iza zatvorenih vrata, rekao je indonezijski ministar životne sredine Siti Nurbaja pre jednodnevnog sastanka.
Ona je očekivala da će na sastanku biti postignut zajednički dogovor sa tri prioritetna pitanja — održivim oporavkom, klimatskim akcijama na kopnu i okeanima, kao i mobilizacijom resursa — za realizaciju Pariskog sporazuma, prve univerzalne i pravno obavezujuće obaveze u vezi sa klimatskim promenama.
Nurbaja je otvorio sastanak pozivajući kolege ministre za životnu sredinu da čuvaju ekološki multilateralizam i da ga nateraju da funkcioniše, jer je to jedini način da se efikasno koordiniraju napori za suočavanje sa globalnim izazovima.
„Multilateralizam zaštite životne sredine je jedini mehanizam gde sve zemlje, bez obzira na njihovu veličinu i bogatstvo, stoje na jednakim osnovama i jednakom tretmanu“, rekao je Nurbaja. „Glasovi svih zemalja, severnih i južnih, razvijenih i u razvoju, moraju se čuti.
Indonezija, nosilac ovogodišnjeg predsedavanja G-20, ratifikovala je Pariski sporazum 2016. Zemlja je posvećena smanjenju emisija za 41 odsto uz međunarodnu pomoć do 2030, ili za 29 odsto samostalno.
Američki izaslanik za klimu Džon Keri bio je među 17 ministara životne sredine i klimatskih zvaničnika, pored preko 200 delegata koji su lično prisustvovali razgovorima. Sastanku su se virtuelno pridružili najviši zvaničnici Kine, Rusije i Argentine.
Na svojim sastancima iza zatvorenih vrata, ministri životne sredine traže načine da povećaju napore za kontrolu klimatskih promena i spreče porast globalne temperature od 1,5 stepena Celzijusa u skladu sa Pariskim sporazumom, a takođe traže obaveze razvijenih zemalja da ispune sopstvenu klimu. obećanja i finansiranje klime za zemlje u razvoju.
Ruski rat u Ukrajini i dalje zasenjuje razgovore održane u sredu, jer su zemlje povećale globalni uticaj na životnu sredinu.
Izaslanik Italije za klimu Alessandro Modiano je u svom govoru rekao da rat ima ozbiljne posledice na životnu sredinu, na sigurnost hrane i energije, na napore za oporavak od pandemije, kao i na postizanje ciljeva održivog razvoja.
„Zbog toga moram da naglasim da moja vlada smatra ključnim da u ovom konačnom tekstu ima jasan jezik koji odražava neopravdani i ničim izazvan agresorski rat Rusije protiv Ukrajine“, rekao je Modijano.
Ta očigledna posvećenost može biti stavljena na test pošto se ministri životne sredine G-20 sastaju u dobro čuvanom turističkom utočištu Nusa Dua kako bi postavili temelje za sastanak lidera u novembru na Baliju, uglavnom hinduističkom „ostrvu bogova“ u većinski muslimanski arhipelaški narod.
Poslednjih godina, znaci klimatskih promena postali su očigledni, uključujući Indoneziju, najveću arhipelašku državu na svetu od više od 17.000 ostrva. Prošle godine, Indonezijska Nacionalna agencija za ublažavanje katastrofa prijavila je ukupno 2.943 katastrofe, uključujući 1.288 poplava, 623 klizišta i 677 tornada.
Agencija je saopštila da je većina katastrofa klasifikovana kao hidrometeorološke katastrofe i pod jakim uticajem klimatskih uslova. Indonežanski forum za životnu sredinu predviđa da će se hidrometeorološke katastrofe u Indoneziji ove godine povećati za 7%.
Uprkos pogoršanju uticaja klimatskih promena, finansiranje industrije uglja nastavlja da se ubrzava u Indoneziji. U periodu od 2014-2019, bankarski krediti samo za termoelektrane na ugalj dostigli su 19,4 milijarde dolara, uključujući brojne državne banke, prema vladinim podacima.
Najveća privreda jugoistočne Azije je ključni izvoznik uglja, palminog ulja i minerala usred globalne nestašice roba nakon ruske invazije na Ukrajinu. Izvoz uglja porastao je na rekordne nivoe u martu nakon kratke zabrane njegovih isporuka početkom ove godine kako bi se osigurale domaće zalihe.
Članovi G-20 čine oko 80% svetske ekonomske proizvodnje, dve trećine svetske populacije i oko 80% globalnih emisija gasova staklene bašte.
