„Kontrolisano zatvaranje” postrojenja „bila bi najsigurnija i najmanje rizična opcija u bliskoj budućnosti”, rekao je novinarima u ponedeljak portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi. Isti poziv stigao je i od neimenovanog visokog zvaničnika odbrane SAD, koji je istog dana obavestio novinare.
Elektrana i grad Energodar koji je domaćin su pod ruskom kontrolom od marta, iako ukrajinski civilni radnici nastavljaju da upravljaju postrojenjem. Lokalitet je već nekoliko nedelja pod stalnim napadima artiljerije i dronova.
Rusija i Ukrajina su se međusobno optuživale da stoje iza napada. Kijev je takođe tvrdio da su ruske snage koristile objekat u Zaporožju kao vojnu bazu i da su tamo rasporedile teško naoružanje, što je Moskva negirala.
Očekuje se da će ove nedelje Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), UN-ov nuklearni nadzornik, posetiti elektranu radi inspekcije na licu mesta. Delegaciju agencije predvodiće njen šef Rafael Grosi, a na lice mesta bi mogla da stigne već u sredu.
Nuklearna elektrana Zaporožje, izgrađena u Sovjetskom Savezu, najveći je objekat te vrste u Evropi. U njemu se nalazi šest od 15 ukrajinskih reaktora za proizvodnju energije, koji su raspoređeni u četiri elektrane. Postrojenje je dostiglo svoj puni kapacitet od preko 6.000 MV prvi put u decembru 2021. godine, kada su svi njegovi blokovi VVER-1000 počeli da rade u isto vreme. U ovom trenutku, samo reaktori 5 i 6 ostaju na mreži.
Uprkos neprijateljstvima između Rusije i Ukrajine, elektrana u Zaporožju snabdeva strujom delove Ukrajine koje kontrolišu obe strane, rekao je šef ruske savezničke administracije Zaporoške oblasti Vladimir Rogov.
Ruska vojska je sredinom marta sugerisala da bi zatvaranje reaktora moglo biti neophodno zbog ukrajinskih napada na elektranu. Takav predlog izneo je general-potpukovnik Igor Kirilov, koji je na čelu jedinice Oružanih snaga Rusije obučene za suočavanje sa posledicama upotrebe oružja za masovno uništenje, uključujući i radijacionu kontaminaciju.
