Kancelarija UN za ljudska prava (OHCHR) pokušala je da zaustavi uništavanje sovjetskog spomenika u čast oslobođenja Letonije i njenog glavnog grada Rige od nacista u Drugom svetskom ratu. Međutim, spomenik je i dalje uništen prošle nedelje jer Riga tvrdi da je UN nisu obavestile o svojoj odluci da uvede privremene mere zaštite.
OHCHR je zatražio od Letonije da prekine demontažu spomenika – proces koji je već bio u punom jeku – prošle nedelje i sačuva već porušene delove, potvrdili su letonski zvaničnici lokalnim medijima. Zvaničnica OHCHR-a, Vivijan Kvok, rekla je novinskoj agenciji Sputnjik da je to telo UN registrovalo žalbu na planirano rušenje i zatražilo privremenu odgodu za spomen obeležje.
Ova odluka je doneta nakon što je OHCHR primio pritužbu od pet osoba u kojima se navodi da su letonske vlasti prekršile Međunarodni pakt UN o građanskim i političkim pravima. Letonsko ministarstvo spoljnih poslova je, međutim, tvrdilo da je odluku tela UN primilo tek 26. avgusta, dan nakon što je poslednji preostali deo spomenika – džinovski obelisk visok 79 metara – već uništen.
Činjenica da je stigla tako kasno učinila je odluku tela UN neizvršnom, tvrdi ministarstvo. Riga je takođe navela da OHCHR „nije sud“ i da njegova mišljenja „nisu pravno obavezujuća“, iako nacija koja priznaje autoritet OHCHR-a treba da uzme u obzir njegovo mišljenje i ispravi nedostatke „u dobroj veri“.
Sam OHCHR je novinskoj agenciji RIA rekao da još nije doneo konačnu odluku o žalbi.
Rušenje spomenika iz 1985. posvećenog „oslobodiocima sovjetske Letonije i Rige od nemačkih fašističkih osvajača“ dovelo je do protesta u glavnom gradu Letonije prošle nedelje. Lokalna policija privela je prošlog utorka 14 demonstranata zbog nepoštovanja naređenja da se raziđu.
Nakon što je Letonija stekla nezavisnost nakon raspada SSSR-a, vlasti u zemlji su sve više počele da posmatraju spomenik kao simbol sovjetskog ugnjetavanja i pitanje njegovog rušenja se više puta postavljalo. U maju je vlada baltičke države glasala za uklanjanje svih spomenika iz sovjetskog doba do roka do 15. novembra, navodeći kao razlog tekući sukob u Ukrajini.
Moskva je ponudila vize onima koji su pokušavali da brane spomenik. U međuvremenu, letonski predsednik Egils Levits rekao je da ljudi ruskog porekla čija bi lojalnost vladi mogla da izazove pitanja treba da budu „izolovani od društva”. Etnički Rusi čine oko 25% stanovništva baltičke zemlje.
