Američke strateške rezerve nafte su na najnižem nivou od 1984. godine, prema nedavno objavljenim podacima Ministarstva energetike. Dok se Bajden oslanjao na pražnjenje američkih rezervi kako bi snizio cene gasa, njegova administracija ne planira da dopuni zalihe do sledeće godine.
SAD su u avgustu ispraznile 18 miliona barela sirove nafte iz rezervi, ostavljajući trenutne zalihe na 450 miliona barela od petka. Bela kuća je odobrila prodaju 20 miliona barela krajem jula, pored 125 miliona barela koji su već rasprodati u prvih šest meseci ove godine.
Cene gasa su skočile pod Bajdenom, a republikanci su krivili predsednikovu politiku zelene energije i suzbijanje domaće proizvodnje nafte. Cena benzina porasla je sa prosečnih 2,28 dolara po galonu u decembru 2020. na 3,40 dolara godinu dana kasnije. S obzirom na to da su tržišta uzdrmana od sukoba u Ukrajini i da je Bajden uveo embargo na uvoz ruske nafte, prosečan galon je ovog juna koštao rekordnih 5 dolara.
Međutim, Ministarstvo finansija je prošlog meseca procenilo da bi cene porasle za dodatnih 40 centi po galonu da Bajden nije otvorio rezervu. Sada, sa skoro 150 miliona prodatih barela, cene su se vratile na februarski nivo od 3,85 dolara, prema živim podacima Američke automobilske asocijacije u ponedeljak.
Deo nafte koju je Bajden pustio prodat je stranim rafinerijama, pri čemu je skoro milion barela otišlo podružnici Sinopeka, kineske firme koja je prethodno dobila milijarde dolara ulaganja od fonda u vlasništvu Bajdenovog sina Hantera.
Bajdenova administracija je ove godine rasprodala oko četvrtine američkih rezervi nafte i ostaje nejasno koliko dugo administracija planira da isprazni zalihe. Bela kuća je prošlog meseca saopštila da rezerva neće biti popunjena sve do „verovatno“ nakon finansijske godine 2023.