U dokumentu od 27 stranica koji je u sredu pratio najavu najvećeg zaokreta u nuklearnoj politici Japana u poslednjih 11 godina, reč „kriza“ je upotrebljena sedam puta.
Jedna reč opisuje zašto je premijer Fumio Kišida rizikovao politički kapital kako bi okončao paralizu koja je nadvila energetski sektor u zemlji od nuklearne katastrofe u Fukušima Daiči 2011.
Prvo, tu je globalna energetska kriza i rastuće cene roba koje je izazvala ruska invazija na Ukrajinu, što je zadalo težak udarac zemlji siromašnoj resursima koja uvozi većinu svoje energije. Zatim je došlo do straha od nestanka struje u Tokiju ove godine, što je, zajedno sa rastućim računima za struju, ublažilo protivljenje javnosti ponovnom pokretanju nuklearnih reaktora. Nuklearna energija je proizvela jednu trećinu električne energije u zemlji pre Fukušime, ali sada je samo šest od 33 operativna reaktora na mreži.
Konačno, postojao je i osećaj frustracije, posebno među poslovnim liderima, da su bilo kakva obećanja da će se postići neto nulte emisije ugljenika do 2050. beznadežna ako zemlja nastavi da sagoreva dodatni ugalj, prirodni gas i mazut kako bi nadoknadila izgubljenu nuklearnu energiju. .
„Bila je to savršena oluja“, rekao je Džordž Borovas, šef nuklearne prakse u Hunton Andrevs Kurth u Tokiju. „Ponekad u politici najbolji poklon koji možete imati je dobar tajming. Kišida ima dobar trenutak da sprovede nešto što mora da se desi.”
Premijer je tokom godine već nekoliko puta nagovestio da će vlada nastaviti sa nuklearnim ponovnim pokretanjem. Ali njegova iznenadna najava da će razmotriti izgradnju više nuklearnih elektrana – nakon što je više puta odbacio mogućnost – došla je kao iznenađenje.
Velika politička kocka takođe dolazi u kritičnom trenutku za administraciju Kišide. Premijerov rejting, koji je ostao stabilan otkako je preuzeo dužnost prošlog oktobra, naglo je pao poslednjih nedelja nakon što su otkrivene sumnjive veze između članova vladajuće Liberalno-demokratske partije i Crkve ujedinjenja nakon ubistva bivšeg premijera Šinza Abea.
Energetska bezbednost nije bila jedina ranjivost koju je razotkrio rat u Ukrajini. Ruska invazija naterala je Japan da shvati koliko bi bio nespreman da sve agresivnija Kina učini sličan potez prema Tajvanu. Kišida će stoga morati da se izbori sa izazovom obnove zaustavljenog energetskog programa Japana, dok će rekonstruisati svoju strategiju nacionalne bezbednosti po prvi put posle skoro decenije.
Analitičari kažu da bi neuspeh u bilo kom od ta dva dela vladine politike imao katastrofalan uticaj i na administraciju Kišide i na budućnost zemlje. Izazov na oba fronta nije mali. Još uvek postoji protivljenje i duboko nepoverenje u lokalnim zajednicama u vezi sa ponovnim pokretanjem nuklearnog programa. U odbrani, koliko Japan zaista može povećati vojnu potrošnju – i koliko bi mudro potrošio taj novac – još uvek je predmet debate.
Kakvi god da su rizici u oživljavanju nuklearne energije, poslovna zajednica veruje da ih vredi preduzeti kako bi se poboljšala industrijska konkurentnost Japana. Visoki troškovi vođenja domaćih fabrika dugo su stavljali domaće proizvođače u nepovoljan položaj u odnosu na nemačke rivale. Japanska nuklearna industrija je, u međuvremenu, izgubila dragoceno znanje i inženjere u deceniji nakon Fukušime.
Najvažnije je da se plima globalno preokrenula sa širim promišljanjem nuklearne strategije širom Evrope i SAD.
Hirojuki Tezuka, saradnik na Međunarodnom institutu za životnu sredinu i ekonomiju, kaže da bi Kišida mogao čak i da nuklearno ponovno pokretanje postane pitanje spoljne politike. Prema Tezukinim procenama, ako bi Japan ponovo pokrenuo 27 nuklearnih reaktora, količina prirodnog gasa koju ne bi morao da kupuje iznosila bi oko 14 odsto od 155 milijardi kubnih metara gasa koji je Evropa uvezla iz Rusije 2021. To bi takođe oslobodilo neki prirodni resursi za zemlje u razvoju u Aziji.
Uspešno nuklearno ponovno pokretanje bi na taj način moglo da dobije međunarodni kredit Japana i takođe pokaže da Tokio može da deluje odlučno kada se suoči sa krizom politike. Neuspeh da se to uradi, međutim, oštetio bi ne samo Kišidin kredibilitet već i kredibilitet njegove nacije. Ovo je kocka koju premijer teško može da priušti da izgubi.
