„Bila je to značajno drugačija runda. Imali smo veoma profesionalnu, usmerenu diskusiju s poštovanjem, ali se nisu svađali, već su poštovali vizije koje jedan i drugi imaju i svesni su gde su razlike“, rekao je Lajčak u intervjuu za BBC na srpskom.
U pokušaju da dođe do dogovora pre 1. septembra, Lajčak najpre dolazi u Prištinu pa Beograd. S njim u društvu biće američki izaslanik za Balkan Gabrijel Eskobar.
Na pitanje o problemu registarskih oznaka, Lajčak je odgovorio u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu.
„Prioritet je da pomognemo Ukrajini u ratu i to troši naše kapacitete, pa nema razumevanja u EU za eventualni konflikt na Balkanu koji bi se vodio oko stvari koje nisu bolne, hitne, ne koštaju mnogo, a ne ugrožavaju živote“, rekao je Lajčak.
On je dodao da „EU razume da ne sme da izgleda kao da je izgubila interesovanje i okrenula glavu ka istoku – zato su nam potrebni pozitivni primeri iz regiona“.
Na pitanje da li je Zajednica srpskih opština (ZSO) politička ili pravna tema, evropski pregovarač kaže da ima elemenata i jednog i drugog.
„Briselski sporazum je ratifikovan u kosovskom parlamentu i to je pravna obaveza Kosova – pravni aspekat je veći od mnogih drugih dogovora postignutih u Briselu, a koji nisu ni bili ratifikovani. Politički aspekat je svuda oko nas i sprečava nas da primenimo dogovor“, naveo je.
U radu na evropskim kapacitetima Lajčak vidi i rešenje za suzbijanje uticaja Rusije na balkanske procese.
„Rusija jeste prisutna na Balkanu na razne načine, ima interes na Balkanu koji se često ne poklapa sa interesom EU i jasno je da preduzima niz akcija koje se kose sa onim što mi radimo. Moja filozofija je da treba manje da se žalimo na treću stranu, a više pažnje posvetimo našem delovanju jer Rusija ne može da ponudi evropsku budućnost – ona samo koristi prostor koji mi ostavimo, a inače možemo da ga potpuno ispunimo“, rekao je specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine.
