Sjedinjene Države imaju za cilj da uskoro odgovore na nacrt sporazuma koji je predložila Evropska unija i kojim bi se vratio nuklearni sporazum sa Iranom iz 2015. koji je bivši predsednik Donald Tramp napustio, a sadašnji predsednik Džo Bajden nastojao da oživi.
Taj zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman zbog osetljivosti ovog pitanja, rekao je da je Iran odustao od nekih od svojih ključnih zahteva, iako je Teheran govorio da je Vašington napravio ustupke.
„Vratili su se prošle nedelje i u suštini odbacili glavne prekide u dogovoru“, rekao je zvaničnik.
„Mislimo da su konačno prešli Rubikon i krenuli ka mogućem vraćanju u dogovor pod uslovima koje predsednik Bajden može da prihvati“, dodao je zvaničnik. „Ako smo danas bliži, to je zato što se Iran pomerio. Popustili su u pitanjima kojih su se držali od početka.
Iransko ministarstvo spoljnih poslova nije dalo nikakav komentar.
Iran je već uveliko popustio zbog svog zahteva da Sjedinjene Države ukinu svoju oznaku Korpusa iranske revolucionarne garde kao subjekta strane terorističke organizacije (FTO), rekao je zvaničnik.
„Rekli smo ni pod kojim okolnostima to nećemo učiniti. Oni su nastavili da ga guraju. Pre mesec dana počeli su da ublažavaju tu osnovnu potražnju i rekli da možete da zadržite oznaku (FTO), ali bismo želeli da je skinemo sa brojnih kompanija povezanih sa IRGC. Rekli smo ‘ne, nećemo to učiniti'“, dodao je on.
Iran je takođe želeo garanciju da će Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) zatvoriti istrage koje uključuju neobjašnjive tragove uranijuma.
„Iran želi garancije da će IAEA zatvoriti sve njih. Rekli smo da to nikada nećemo prihvatiti“, rekao je zvaničnik.
Upravni odbor IAEA je u junu velikom većinom usvojio rezoluciju u kojoj se kritikuje Iran jer nije objasnio prisustvo tragova uranijuma na tri neprijavljena mesta.
Zvaničnik je rekao da ostaju praznine između Sjedinjenih Država i Irana i da bi „moglo potrajati malo duže“ da se postigne konačni sporazum, ako je to moguće.
„Sada proučavamo odgovor Irana i uskoro ćemo im se vratiti“, rekao je zvaničnik.
Ranije je portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao da nema garancija da će dogovor biti postignut, rekavši da je „ishod ovih tekućih diskusija i dalje neizvestan jer praznine ostaju“.
Vašington bi morao da ukine neke sankcije prema uslovima sporazuma, ali američki zvaničnici kažu da je povratak na sporazum ključan za sprečavanje nuklearne krize na Bliskom istoku.
„Ako dobijemo ovaj dogovor, da, ukidamo neke sankcije, ali Iran mora da razgradi svoj nuklearni program“, rekao je zvaničnik.
Sve ovo dolazi u vreme kada se smatra da Iran ima dovoljno obogaćenog uranijuma da – ako se dalje prečisti – napravi višestruko oružje, i bliži je nego ikada mogućnosti da ga proizvede, rekao je zvaničnik.
Nuklearni sporazum između Irana i svetskih sila izgledao je blizu oživljavanja u martu nakon 11 meseci indirektnih američko-iranskih pregovora u Beču.
Ali pregovori su prekinuti zbog prepreka kao što je želja Irana da ukloni Revolucionarnu gardu sa liste FTO.
Iran je takođe zahtevao od Sjedinjenih Država garancije da nijedan budući predsednik SAD neće odustati od sporazuma. Bajden ne može da pruži takva čvrsta uveravanja jer je sporazum pre političko razumevanje nego pravno obavezujući sporazum.
Drugi zvaničnik je rekao da će pod punom implementacijom sporazuma IAEA biti u mogućnosti da obnovi sveobuhvatni inspekcijski režim koji bi mogao otkriti svaki pokušaj Irana da tajno nastavi nuklearno oružje. Veliki deo ovog nadzora bi ostao na snazi na neodređeno vreme.
Ovaj zvaničnik je takođe rekao da će Iranu biti zabranjeno obogaćivanje i skladištenje uranijuma iznad veoma ograničenih nivoa, poričući mu materijal potreban za bombu.
Pored toga, rekao je zvaničnik, Iranu neće biti dozvoljeno da ima bilo šta od 20% i 60% obogaćenog uranijuma koje danas skladišti; napredne centrifuge koje Iran koristi biće zaustavljene i uklonjene, uključujući sve centrifuge u njegovom utvrđenom podzemnom objektu u Fordou.
„Striktna ograničenja iranskog obogaćivanja značila bi da čak i ako Iran napusti sporazum kako bi nastavio sa nuklearnim oružjem, za to bi bilo potrebno najmanje šest meseci“, rekao je zvaničnik.
