Zvaničnici su se borili sa zastrašujućim problemima, uključujući nedostatak učionica, dugotrajni strah od COVID-19, približavanje oluje i školske zgrade oštećene u zemljotresu na severu zemlje, da bi poželeli dobrodošlicu mnogim od više od 27 miliona učenika koji su se upisali za školsku godinu.
Samo više od 24.000 državnih škola u zemlji, ili oko 46%, moglo bi da otvara osobne časove pet puta nedeljno počevši od ponedeljka, dok bi ostali i dalje koristili mešavinu časova lično i onlajn do novembra. 2, kada su sve javne i privatne škole obavezne da sve učenike vrate u učionice, rekli su zvaničnici za obrazovanje.
Oko 1.000 škola neće moći u potpunosti da pređe na nastavu licem u lice tokom prelaznog perioda koji se završava 2. novembra iz različitih razloga, uključujući štetu na školskim zgradama koju je prouzrokovao snažan zemljotres prošlog meseca na severu, rekli su zvaničnici.
Ministarstvo obrazovanja saopštilo je da će neke škole morati da podele nastavu u tri smene dnevno zbog nedostatka učionica, dugogodišnjeg problema, i da bi se izbegla prenatrpanost koja bi škole mogla da pretvori u nove epicentre epidemije koronavirusa.
„Uvek kažemo da je naš cilj samo dve smene, ali će postojati oblasti koje će morati da pribegnu tri smene jer su zaista pretrpane“, rekao je portparol Odeljenja za obrazovanje Majkl Poa u petak na konferenciji za novinare. Uprkos mnogim zabrinutostima, prosvetni zvaničnici su dali uveravanja da će „svi sistemi krenuti“ za nastavak nastave u ponedeljak, rekao je on.
Senator Džoel Viljanueva je, međutim, rekao da takva uveravanja moraju biti praćena stvarnim poboljšanjima na terenu.
„Era propuštanja učionica, deljenja stolova i stolica i održavanja nastave u senci drveća više se ne sme dešavati“, rekla je Viljanueva, koja je podnela dva zakona kojima se zahtevaju dodatne namirnice, prevoz i medicinske naknade za nastavnike javnih škola.
Među najteže pogođenim pandemijom u jugoistočnoj Aziji, Filipini pod tadašnjim predsednikom Rodrigom Duterteom sproveli su jedno od najdužih zatvaranja i zatvaranja škola zbog korona virusa na svetu. Duterte, čiji je šestogodišnji mandat istekao 30. juna, odbio je pozive za ponovno otvaranje časova lično zbog straha da bi to moglo izazvati nove epidemije.
Dugotrajno zatvaranje škola izazvalo je strah da bi se stopa pismenosti među filipinskom decom — koja je već bila na alarmantnom nivou pre pandemije — mogla da se pogorša.
Prošlogodišnja studija Svetske banke pokazala je da oko devet od 10 dece na Filipinima pati od „siromaštva učenja“ ili nesposobnosti dece do 10 godina da pročitaju i razumeju jednostavnu priču.
„Produženo zatvaranje škola, loše smanjenje zdravstvenog rizika i šokovi u prihodima domaćinstva imali su najveći uticaj na siromaštvo u učenju, što je dovelo do toga da mnoga deca na Filipinima nisu uspela da pročitaju i razumeju jednostavan tekst do 10 godina“, navodi se u saopštenju UNICEF-a za Filipine.
„Ranjiva deca, kao što su deca sa smetnjama u razvoju, deca koja žive u geografski izolovanim i ugroženim oblastima i deca koja žive u zonama katastrofa i sukoba prolaze mnogo gore“, saopštila je Agencija Ujedinjenih nacija za decu.
Poa je rekao da se 325 privremenih „prostora za učenje“ gradi u severnoj provinciji Abra i okolnim regionima kako bi se zamenile školske zgrade koje su bile oštećene snažnim zemljotresom 27. jula.
Prosvetni zvaničnici su se takođe potrudili da pomognu više od 28.000 učenika da traže nove škole nakon što je najmanje 425 privatnih škola trajno zatvoreno od dolaska pandemije 2020. godine, uglavnom zbog finansijskih gubitaka. Oko 10.000 učenika je upisano u državne škole, navodi Poa.
Siromaštvo je takođe bilo ključna prepreka obrazovanju. Gomile su u subotu okupirale kancelarije Odeljenja za socijalno staranje i razvoj kako bi zatražile novčanu pomoć za siromašne studente, ranivši najmanje 26 ljudi koji su bili prikovani na ulaznim kapijama i navevši njihov najviši zvaničnik da izađe na TV da apeluje na red.
